Зимовање у енклави
Постоји врло леп стари домаћи дечији филм „Зимовање у Јакобсфелду“. Ко није погледао, може га наћи на различитим носачима електронског записа, а повремено се приказује и у телевизијском програму.
Поменути филм обавезно погледајте, али, шалу на страну, представљамо вам, у Србији готово заборављено, одредиште за зимовање – Брезовицу на Шар-планини.
Брезовица је познато зимско скијашко одредиште из времена Титове Југославије. Овде је скијао, а и данас често рекреативно скија, Бојан Крижај.
Како изгледа Брезовица данас? Туристичко-спортски комплекс је зачуђујуће добро очуван. На планини су спремне скијашке стазе с потпуно функционалним жичарама. Хотел „Молика“ се налази у подножју скијашких стаза и припрема се да прими госте током сезоне, а непосредно испод постоји неколико мањих хотела.
Десетак километара ниже, у самом селу, како тамо кажу: „на Брезовици“, постоје велики смештајни капацитети – „Нарцис“, „Бреза“, „Јуниор“ и други. Од Брезовице до Штрпца има неколико километара, а читавом дужином асфалтног пута протеже се тротоар и електрична расвета. Штрпце изгледа као било који градић у Србији – главна џада, неколико сокака, аутобуска станица, школа, полицијска станица. Између Брезовице и Штрпца спомен-обележје с крстом и заставом Србије, на крају Штрпца православно гробље. Да нема двојезичних натписа, нико не би помислио да није у Шумадији. Међутим, приметан је већи број угоститељских објеката у којима су смештај, храна и пиће врло јефтини, а улице су лепо уређене и врло чисте. Средњовековну цркву Светог Николе треба обавезно обићи.
У време када смо боравили на планини, снега још увек није било довољно за скијање, али ће га убрзо, зацело, бити. Пошто није било много посетилаца, дивље животиње су се осмелиле, па је најмлађи члан екипе уочио дивокозу, тако да ће имати шта да пише у домаћем задатку.
Општина Штрпце је, иначе, са српском већином и око једне трећине становништва Албанске националности. Албанци живе у три национално чиста и три мешовита села, а Штрпце и остала села су насељена Србима. Брезовица је српско насеље, а на планини, традиционално, обитавају Срби – као сточари или туристички радници.
Између Брезовице и скијашког центра постоји викенд насеље изграђено последњих десетак година, а викендаши су, махом, богатији становници Призрена, Албанци и други.
Како нам домаћини кажу, гости су великом већином Албанци са Косова и Метохије, из Албаније, из Македоније, из Бујановца и Прешева, па чак и из Црне Горе. Има гостију из различитих европских и прекоморских земаља. Посетилаца из остатка Србије има врло мало!
За наведено нема никаквог оправдања. До Шар-планине и скијалишта смо дошли аутомобилом с нишким таблицама без икаквих проблема. Нико нас није ни попреко погледао, напротив. Успут смо посетили и Призрен (што заслужује посебан чланак) и уверили се да се Албанци према нама односе сасвим уљудно.
До Брезовице можете доћи из два правца. Правац који препоручујемо је ауто-путем до Бујановца, затим кроз Кончуљску клисуру до Гњилана, даље преко Витине, Белограца, Старог Качаника, Готовуше и Штрпца до Брезовице. Проћи ћете поред Ранилуга и кроз Партеш и Клокот, тако да већи део пута имате и српску мрежу мобилне телефоније. Други правац је ауто-путем до Ниша, преко Прокупља и Куршумлије до административног прелаза после кога долази Подујево, затим периферијом Приштине према Пећи, лево на ауто-пут према Призрену, кроз центар града уз Бистрицу, поред Манастира Светих Архангела кроз клисуру и преко превоја Превалац (такође викенд насеље) до Брезовице. Проћи ћете поред српских насеља у околини Приштине где такође ради мобилни телефон са српском картицом, а од Призрена до Превалца (дуж Средачке жупе) има малобројних Срба и многобројних Бошњака. Ко жели, може пре Призрена да скрене с ауто-пута и посети Велику Хочу. Ем ће видети средњовековну цркву, ем може да се снабде врло питким вином добром ракијом, преко потребним за циркулацију на планинској хладноћи.
Путеви на Косову и Метохији нису у сјајном стању (осим врло квалитетних ауто-путева), а уочљива је и крађа саобраћајних знакова. Међутим, натписи насељених места су написани и на српском језику, тако да ћете се сигурно снаћи.
У српским срединама преноћиште, јело и пиће могу да се плаћају у еврима или у динарима. Роба у продавницама је, махом, из Србије. Када дођете на Шар-планину, не пропустите да пробате изузетан домаћи сушени сир.
Опустите се и уживајте у природи и гостопримству домаћина. Верујте, једини ко може да вас узнемири је неки залутали шарпланински медвед, а и они ће убрзо у зимски сан.
Љубомир Костић
Фото: Љ.К.
