LONDON – Cene nafte su na putu da zabeleže najveći godišnji rast od 2009. godine, nakon što su Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) i drugi vodeći proizvođači dogovorili rezanje proizvodnje radi smanjenja prekomernih globalnih zaliha koje su izvršile pritisak na cene „crnog zlata“.
Američka laka nafta WTI porasla je danas za 6,0 centi, na 53,83 dolara za barel do 11:00 časova po Griniču, dok je severnomorska nafta „brent“ stagnirala na 56,85 dolara, prenosi Rojters.
Cena „brenta“ je porasla za oko 50 odsto u ovoj godini, a WTI za oko 43 odsto, što je najveći godišnji rast od 2009. godine, kada su „brent“ i WTI porasli za 78 odsto, odnosno 71 odsto.
Američke zalihe „crnog zlata“ neočekivano su porasle za 614 hiljada barela prošle nedelje, na 486 miliona barela, što je njihov namanji rast od januara ove godine, saopštila je sinoć Uprava za energetske informacije SAD (EIA).
Analitičari su u anketi „Blumberga“ prognozirali pad zaliha za 1,5 miliona barela.
Cene nafte su više nego prepolovljene od leta 2014. godine kada su bile preko 100 dolara za barel. Pad cena prouzrokovan prekomernim globalnim zalihama i revolucijom uljnih škriljaca u SAD, dodatno je ubrzao kasnije iste godine kada je Saudijska Arabija odbila da smanji proizvodnju.
Međutim, novi dogovor OPEK-a o smanjenju proizvodnje predstavlja povratak na stari cilj 13-članog naftnog kartela, a to je odbrana cena, iako još uvek postoji sumnja u efikasnost njegove implementacije, ocenjuje Rojters.
Foto/Freeimages.com, ilustracija
