Svet

Ćirilica – srpska, ali naša

Iznenađenje sa zagrebačkog univerziteta

Zanimljivo da istup profesora Borasa, koji umnogome protivreči, prošle i pretprošle godine u hrvatskoj organizovanoj hajci na pismo koje je optuženo da je srpsko i da asocira na „srpsku agresiju“ devedesetih godina, nije naišao na javni odijum. Kako se neoprezno moglo očekivati

Autor: Ruža Ćirković

Zagreb – – Rektor Zagrebačkog sveučilišta dr Damir Boras lansirao je pravu političku bombu i, zasad, zaista postigao željeni antipolitički efekat: dr Boras je zatražio da se u hrvatske škole vrati učenje ćirilice, kao hrvatskog pisma. Ćirilica je naše pismo, rekao je nasmejani Boras za HRT, i srpsko naravno, ali i naše, precizirao je on. Po mišljenju profesora Borasa, on nije rekao ništa senzacionalno i istoričarima nepoznato, samo je tu preporuku izrekao javno kako bi podstakao izlazak politike iz tema koje su stvar lingvistike i kulture.

Zanimljivo da istup profesora Borasa, koji u mnogome protivreči prošle i pretprošle godine u Hrvatskoj organizovanoj hajci na pismo koje je optuženo da je srpsko i da asocira na „srpsku agresiju“ devedesetih godina, nije naišao na javni odijum. Kako se neoprezno moglo očekivati. Šef Hrvatske demokratske zajednice Tomislav Karamarko je oprezno rekao da se o ideji može razgovarati, ali da se sa obaveznim učenjem ćirilice u hrvatskim školama njegova stranka neće složiti, samo sa fakultativnim. Slučajno odabrani sagovornik iz Mosta nezavisnih lista setio se da se u njegovo vreme u školi jedan mesec pisalo ćiriličnim, a drugi latiničnim pismom i zapitao se da li se predlaže da i ubuduće tako bude. Ali se nije decidirano izjasnio kako bi na neko slično rešenje gledao. Dok ne dobije zvaničan predlog.

HRT je u svoj program doveo šefa katedre za srpsku i crnogorsku književnost na Univerzitetu u Zagrebu dr Dušana Marinkovića, a gledaocima su prikazivani najpoznatiji dokumenti hrvatske istorije do 16. veka, a naročito iz vremena Dubrovačke republike, napisani ćirilicom, odnosno hrvatskom varijantom ćirilice, kako je rekla voditeljka, bosančicom. Profesor Marinković je objasnio da njegova katedra nije bila ni konsultovana ni upoznata sa inicijativom rektora Borasa, ali je ta inicijativa kao doprinos izlasku politike iz tema koje spadaju u kulturnu problematiku, samo pozdravljena. Marinković je podsetio da je korespondencija Dubrovačke republike vođena na ćirilici i dodao da su gledaocima prikazani dokumenti, koji dokazuju da je ćirilica i hrvatsko pismo, samo najpoznatiji, ali nikako i jedini.

O ćirilici se nedavno izjasnio i mandatar za sastav nove hrvatske vlade Tihomir Orešković. On je na prijemu Srpskog narodnog veća u Zagrebu rekao da će ćirilica doći i u Vukovar, ali u svoje vreme, jer „rane su sveže i vreme treba da učini svoje“. Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog veća, na to je izjavio da sa onima koji kažu „ćirilica – da, ali kad se za to stvore uslovi“, SNV može da razgovara, ali sa onima koji kažu „ćirilica – nikad“, nikako.

Da podsetimo, evropskim vrednostima i standardima, naročito onim o ljudskim pravima i gajenju i poštovanju različitosti, pa i jezičkih, protivna i agresivna pobuna protiv ćirilice krenula je iz Vukovara posle poslednjeg popisa stanovništva u Hrvatskoj kojim su vukovarski Srbi prešli zakonom utvrđenu granicu procentualnog učešća u stanovništvu grada koja im daje pravo da i ćirilicom budu ispisane table na svim državnim institucijama. Pobunu protiv ćirilice vodio je Štab za odbranu hrvatskog Vukovara, koji čine veteranska udruženja, i odijum na to pismo zahvatio je celu Hrvatsku da bi kulminirao razbijanjem tabli ispisanih sa oba pisma i inicijativom za raspisivanje referenduma kojim se ćirilica praktično zabranjuje. U igru je uveden i inače u poslednje vreme vrlo aktivni Ustavni sud Hrvatske i taj je sud naložio gradskim vlastima Vukovara da Statutom grada reše pitanje ćirilice, ali vodeći računa o dostignutom stepenu razumevanja među etničkim grupama i nasleđu iz nedavne prošlosti. Grad, na čijem je čelu HDZ, izmenio je Statut i ukinuo table na ćirilici na gradskim ustanovama, trgovima i ulicama, ali je predvideo da se svake godine razmatra pitanje dostignutih uslova da se pravo građanima srpske nacionalnosti na obeležavanje gradskih odrednica i na ćirilici da.

Gotovo pozitivna reakcija na inicijativu profesora Borasa dala je za pravo onim hrvatskim analitičarima koji su tvrdili da će svi protesti branitelja, pa i napadi na ćirilicu, prestati čim se HDZ vrati na vlast. I taj trenutak je izgleda došao. Da Zagreb prizna da je ćirilica srpska, ali naša. Kao Nikola Tesla.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh