U autorskom tekstu za „Politiku“ on kaže da se na Bliskom istoku vodi mali svetski rat koji će uticati na odnos snaga u tom regionu, na odnose SAD i Rusije, ali i na povećani broj izbeglica koji kreću ka Zapadnoj Evropi.

Ipak, najveći rizik dolazi od potencijalnog direktnog sukoba Turske i Rusije koje imaju suprotstavljene geopolitičke imperative na Bliskom istoku, ali i dijametralno suprotstavljene vizije sveta.

Iako su SAD redukovale listu prioriteta na borbu protiv Islamske države i čekanje da se Rusija i Turska međusobno iscrpe i blokiraju, širenje ruskog uticaja na Bliskom istoku, kao i paraliza Evrope ponovo uvlače Anmeriku u bliskoistočni vir.

Izbeglička kriza je zapanjujuće podelila i paralisala EU, ocenjuje Jovanović, navodeći da je pre svega reč o krizi međusobnog poverenja i odlučivanja, ali i definitivnom neuspehu integracije muslimana u evropska društva.

Posledice po Balkan su pogubne: Grčka je praktično žrtvovana i de fakto pretvorena u prihvatni centar. Srbija i Makedonija postale su tampon zona između Grčke i Mađarske, koja se sve više percipira kao stvarni graničar EU, objašnjava on.

„Srbija je iskusila i teže periode u istoriji, ali retko kad smo imali ovakvu bezidejnost i pasivnost političke elite“, kaže Jovanović.

Nepovoljan politički kontekst morao bi, po njegovom mišljenju, da podrazumeva samo još veći imperativ ispunjavanja domaćih strateških prioriteta: bolje fizičko povezivanje sa Mediteranom i centralnom Evropom, ali i pretvaranje Beograda iz „grada jeftine zabave u vibrantno diplomatsko mesto, u kome će se bez tabua otvarati teme evropske bezbednosti, izbeglica, kao i dijaloga sa islamskim svetom“.

„Beograd, pak, ne može postati takva otvorena diplomatska platforma, dok god je de fakto zatvoren za ozbiljnu međunarodnu trgovinu, kao što je danas slučaj. Tu se vraćamo na naš tragični aktuelni problem nepovezanosti spoljne i razvojne politike“, smatra Jovanović.

U oku uragana ne može se dugo ostati. Pasivno čekati da prođe, samo znači prizivati nesreću, zaključio je Jovanović.