Više od 30 organizacija civilnog društva iz Srbije podržalo je tekst amandmana na Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti i pozvalo poslanike da podrže izmenu koja, po njihovim rečima, utvrdjuje da se prava gradjana na zaštitu podataka o ličnosti „mogu ograničiti isključivo na osnovu zakona“.
U saopštenju tih organizacija se navodi da bi usvajanje Člana 40. Predloga zakona stvorilo opasnost da organi vlasti ili privatne kompanije koje rukuju podacima o ličnosti, ograniče prava gradjana „bez izričitog zakonskog ovlašćenja i po sopstvenom nahođenju“.
„Stav Ustavnog suda u navedenoj odluci jeste da se prema Članu 42. Ustava Srbije samo zakonom može urediti prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka, te da je bilo kakva mogućnost uredjivanja ove oblasti na osnovu ‘drugog propisa’ neustavna“, navodi se u saopštenju.
Organizacije civilnog društva dodaju da usvajanjem člana 40 Predloga zakona u sadašnjem obliku postoji velika verovatnoća da će se slično pitanje ponovo naći pred Ustavnim sudom, te da bi Član 40. mogao da bude proglašen neustavnim.
Član Opšte uredbe Evropske unije o zaštiti podataka o ličnosti, poznate pod skraćenicom „GDPR“ (General Data Protection Regulation), prema kojoj je pisan Član 40. Predloga zakona u Srbiji, predvidja da se prava gradjana mogu ograničiti zakonskom merom samo radi zaštite opšte definisanih interesa, kao što su „javna bezbednost“, „javni interes“ ili „prava i slobode drugih”.
S druge strane, upravo zbog te uopštenosti, Stav 2. tog člana precizira da će svaka zakonodavna mera sadržati posebne odredbe o kategorijama ličnosti, obimu ograničenja, odredjenju konkretnih lica koja mogu da uvedu ograničenja.
„To znači da GDPR daje mogućnost državama članicama da posebnim zakonima i u posebnim situacijama samo za odredjena lica uvedu ograničenja, a nikako da jednom opštom normom daju mogućnost svima, kako državi tako i privatnom sektoru, da se po slobodnoj proceni koriste izuzecima“, navodi se u saopštenju.
Organizacije civilnog društva dodaju da neke države-članice EU koje sprovode GDPR Nemačka, Austrija, Švedska i Hrvatska, nemaju posebne članove zakona o ograničavanju prava gradjana ili su „ta ograničenja uže odredjena“.
„S obzirom da izrada i donošenje novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (u Srbiji) traje već šest godina, a da je Vlada Srbije usvojila i uputila Narodnoj skupštini tekst zakona koji je veoma konfuzan i težak za tumačenje, na šta su ukazale i organizacije civilnog društva, Poverenik, stručna javnost pa i sama Evropska komisija, očekujemo da u finalni tekst zakona bude vraćena odredba da se prava gradjana mogu ograničiti samo zakonom“, piše u saopštenju više od 30 organizacija civilnog društva.
