Приватизација је уништила медије, а новац који је држава радније давла за финансирање градских телевизија, сада се кроз конкурсе „испод жита“ дели приватним власницима, рекао је гостујући у Новом дану на Н1 Роберт Чобан, председник Color Press Group.
Фото Н1Чобан је рекао да је медијска ситуација слична као деведесетих година прошлог века и да се дешава „дан мрмота“, а ситуација се суштински није променила у односу на пре 20 година. Он каже да приватизација и тешка економска ситуација притискају медије, а да се традиционални медији боре да опстану у свету који није њихов.
„Наша штампа је јако јефтина, тржиште је претрпано. То је као са кафанама, када их је било пет све су добро пословале“, објашњава Чобан и додаје да су деведесетих све дневне новине биле озбиљне, а да данас на два прста руке могу да се наброје дневне новине које нису таблоиди.
Он додаје да је јавна сцена затрпана ликовима за које не знамо ко су и од чега живе, али и медијима за које не знамо чији су и од чега се финансирају. Како каже, потпуно је очигледно да је неисплативо штампати и продавати новине за 20 динара и напомиње да онда постоји други интерес, осим економског, зашто одређени медиј постоји и излази.
Додаје да је слична ситуација и са политичким аналитичарима, за које се не зна где су запослени, од чега живе и шта им је основни посао.
„Бранко Радун је написао текст о две Србије, које изгледају као да су у великом рату, а испод жита сарађују. Једни примају дотације од државе, други од невладиних организација. А обични људи све то не знају, свађају се због њи и мрзе“, каже Чобан.
Поводом интервјуа са Милорадом Улемеком Легијом, који ће бити објављен у једном недељнику, Чобан каже да је и у том случају у питању „дан мрмота“ и да је поново популано говорити о ратним злочинцима „као да нас нешто непрекидно вуче назад“.
„Докле све те приче о људима који су били ратни злочинци? Не могу да замислим немачке новине 1961. године, када је Ајхман осуђен у Израелу, да штампа постере Ајхману. Зато су Немци ту где јесу, као и Јапан, а зато смо ми у региону ту где јесмо. Нисмо погледали у очи једни другима и признали шта смо радили“, напомиње Роберт Чобан.
Поводом смрти Велимира Бате Живојиновића, Чобан је рекао да је Бата постао Валтер икако је нама у Србији био много важнији као лик из Лепих села лепо горе, У раљама живота или Срећних људи.
Он објашњава да у Србији не постоји формалан начин како се друштво одужи великанима своје уметности пошто нас напусте и додаје да је леп пример иницијатива да се београдским књижарама дају имена великих српских писаца. Ипак, како каже, треба бити опрезан у тим приликама како се не би десоло да се нечији лик и дело политички и комерцијално злоупотребили.
„На западу постоје тимови у медијима који спремају књиге о људима који су болесни. Када та особа премине, књига се избацује на тржиште. На жалост, то постаје тренд и код нас“, рекао је председник Color Press Group.
ИЗВОР: Н1
