Novosti online

Ћосићево име непожељно за школу

Крушевац – Први пут током 26 година постојања Крушевачке филозофско-књижевне школе на седници Савета те школе, одржаној 4. марта, догодило се велико разочарање домаћина и организатора. Чланови Савета школе одлучивали су о овогодишњој теми и предлогу директора Културног центра Крушевац мр Мирослава Смиљковића да школа понесе име великог српског писца и академика Добрице Ћосића, који је преминуо 2014, али су се том предлогу успротивила три важна члана: др Марко Недић, др Зоран Аврамовић и др Слободан Кањевац.

Крушевљанин Милош Петровић, познати српски књижевни критичар и један од оснивача Крушевачке филозофско-књижевне школе, који је њене темеље градио управо у сагласју с Добрицом Ћосићем , прећутао је београдско противљење. Противницима крушевачке идеје придружио се и гост, књижевник Радомир Андрић, па је мр Мирослав Смиљковић, као члан Савета школе, остао усамљен у веровању да би име Добрице Ћосића „допринело још бољем раду и угледу ове институције”.

„Има много разлога да Крушевачка филозофско-књижевна школа понесе име угледног српског писца и академика. Ћосић је од почетка рада ове школе био њен учесник. Школа је током времена прерасла у институцију. Ћосићево име привлачило је мислеће људе и креативне ствараоце. Ова институција одржала се дуже од четврт века, и то кроз веома тешко време, и дала значајан допринос у дефинисању и бољем разумевању друштвених догађања, значаја културних и традиционалних вредности, сагледавању виших циљева… Личност Добрице Ћосића уграђена је у темеље ове школе, из које је он каткад визионарски деловао, о чему сведочи оно што је записано у Зборнику Крушевачке филозофско-књижевне школе”, каже се, поред осталог, у образложењу предлога домаћина да школа понесе име Добрице Ћосића.

Према штуром записнику, противници ове идеје углавном су говорили да „није време за преименовање школе”, да „треба мало сачекати”… Ипак, прихваћен је предлог да овогодишња тема за велику филозофску, књижевну, социолошку, антрополошку и историјску расправу, 17. и 18. јуна, буде Од „Корена” до „Деоба” у 20. веку.

Мр Мирослав Смиљковић, због свега што се догодило, ипак не крије разочараност:

– Не могу да верујем да су чланови Савета др Марко Недић, па др Зоран Аврамовић, наш Сталаћанин, др Слободан Кањевац и проф. Милош Петровић показали неразумевање за овај предлог, који није подржао ни наш гост Радомир Андрић, председник Удружења књижевника Србије. Противљење је прећутао и наш Милош Петровић, иако се током припрема није противио тој идеји. Ја се заиста непријатно осећам, тако да одустајем од темељнијег коментара када је реч о односу према великом писцу, коме је крушевачки крај прави завичај. О свему што се догодило мораћу да обавестим руководство наше локалне самоуправе, која је оснивач Културног центра.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh