Од Американца Боба Бимона, светског рекордера у скоку удаљ (8,90 м), првог промотора Београдског маратона 1990. године, ту функцију обављали су многи асови светске атлетике светски и олимпијски шампиони и рекордери, бивши, али и актуелни у тренутку у којем су посећивали наш главни град и дружили се с маратонцима.
Овог пута, на 29. београдски маратон, који ће се одржати у суботу 16. априла, као промотор долази човек који је „прескочио гол” Хавијер Сотомајор.
Најбољи кубански атлетичар свих времена није заиста прескочио фудбалски гол (тај покушај би онемогућила статива), али у време када је постављао светске рекорде тај израз коришћен је у медијима широм света да би се и најнеупућенијима дочарала висина његовог скока.
Висина гола, од тла до доњег дела пречке, износи 2,44 м, или осам стопа, а Хавијер Сотомајор је једини човек који ју је прескочио два пута – први пут 1989. године у Сан Хуану 1989. када је свој први светски рекорд (2,43 м, Саламанка 1988) поправио за сантиметар, а дуги пут 27. јула 1993, опет у Саламанки, када је прескочио 2,45 метара и поставио светски рекорд који одолева већ нешто више од 22 године.
Сотомајоров светски рекорд у дворани је још старији. Много старији. Тих 2,43 метра прескочио је у Будимпешти на Светском првенству у дворани 4. марта 1989. године…
Већ са 15 година Хавијер Сотомајор је први пут прескочио два метра, са 16 година 2,17, са 17 година 2,33 метра и постао светски јуниорски рекордер (са листе рекордера скинуо га је 19-годишњи Драгутин Топић 1990. са 2,37 м). Било је то у олимпијској, 1984. години, али Куба је бојкотовала Игре у Лос Анђелесу и Сотомајор није добио прилику да се бори за прво олимпијско одличије. Иако јуниор, није био аутсајдер: у Лос Анђелесу медаље су освојене с 2,35 м (Мегенбург, Немачка), 2,33 (Сјеберг, Шведска) и 2,31 (Џијанхуа, Кина). Четири година касније био је најбољи скакач света. Четири дана пре свечаног отварања Игара у Сеулу 1988. с 2,43 м поставио је светски рекорд, а тада се већ знало да неће учествовати на играма, опет због политичких разлога. Куба је бојкотовала и Сеул, а у главном граду Јужне Кореје победио је Авдејенко (СССР) с 2,38 м, други је био Американац Конвеј (САД) с 2,36 м, а истом висином бронзе су освојили Сјеберг (Шведска) и Поварницин (СССР)…
Тек у Барселони 1992. Сотомајор је дебитовао на Играма и освојио злато у најизједначенијем скакачком такмичењу свих времена јер су чак петорица скакача прескочила „само” 2,34 м, а једино је кубански ас све висине прескочио из првог покушаја.
Осам година касније, у Сиднеју 2000. освојио је сребрну медаљу, а уз то био је два пута светски шампион на отвореном (1993. и 1997) и два пута вицешампион (1991. и 1995), четвороструки првак света у дворани (1989, 1993, 1995, 1999) и освајач сребра (1985) и бронзе (1991)…
До ове године у којој ће Сотомајор доћи на Београдски маратон атлетичари су 40 пута на отвореном прескочили летвицу постављену на 2,40 м и више: 23 пута 2,40, девет пута 2,41 м, четири пута 2,42 м, два пута 2,43 и по једном 2,44 и 2,45 м. Сотомајор је извео 17 скокова изнад 2,40 м, а осталих 11 скакача у „клубу 2,40 плус” тек 23 пута. Од њих данас су активни Мутаз Еса Баршим (Катар) с 2,43 м, Богдан Бондаренко (Украјина) с 2,42 м, Иван Ухов (Руисија) с 2,41 м, и Дерек Друин (Канада) и Андреј Проценко који су по једном прескочили 2,40 м, и без сумње о њима и о опасности коју представљају за његове рекорде Хавијер Сотомајор говориће током боравка на 29. београдском маратону 16. априла.
