• Društvo

    Црна Трава данас – многа места у Србији сутра?

     

    Јавности је већ познато да је Црна Трава демографски најугроженија средина у Србији.

    О становништву Црне Траве и популационим кретањима, одговоре смо затражили, наравно, у Општини Црна Трава.

    Председник Општине, Славољуб Благојевић, се темељито припремио за разговор, прикупио податке и – у последњем тренутку морао да откаже разговор због изненадних обавеза.

    Председник нам је, ипак, детаљно писмено одговорио на питања, те његове одговоре преносимо у целини.

    Каква је демографија Општине Црна Трава?

    Општина Црна Трава је по броју становника општина са најмањим бројем становника у Србији, која је према последњем попису становништва имала 1 661 становника, а према подацима Републичког завода за статистику процењује се да је у 2017. години Општина имала 1 278 становника.

    Просечна старост становништва је 55,1 године, што нас чини и општином са претежно старим становништвом и изузетно ниском стопом наталитета.

    Шта је држава учинила ради повећања наталитета?

    Република Србија препознала је проблем ниског наталитета на територији целе државе, један од начина којим држава помаже нашу локалну самоуправу у повећању наталитета је и наше успешно конкурисање на Јавни позив Министарства без портфеља, којим смо, у току 2017. године, између осталог, помагали породиљама са територије Општине новчаним средствима и поклон пакетима, а тренутно се спроводи Пројекат завршетка станова, како бисмо решили стамбене проблеме наших грађана, пре свега родитеља са малолетном децом.

    Решење стамбеног питања многим брачним паровима представља нерешив проблем, чијим решењем бисмо својим грађанима омогућили и стварање или проширење породице.

    На који начин локална самоуправа делује у циљу поправљања демографске слике Општине?

    И поред скромних буџетских средстава, успевамо да обезбедимо значајан износ од 120.000,00 динара за сваку новорођену бебу на територији наше Општине, као и да обезбедимо бесплатан боравак деце у вртићу.

    Да ли држава и локална самоуправа подржавају медицинске третмане неплодности и како?

    Република Србија активно подржава медицинске третмане неплодности јер су исти бесплатни и њихови трошкови покривају се из буџета Републике Србије.

    У току 2017. године, од стране Министарства без портфеља одобрена су нам средства у износу од 200.000,00 динара за доделу финансијске помоћи за лечење стерилитета наших грађана, али није било грађана заинтересованих за ову врсту помоћи.

    Колико је у матичне књиге уписано рођених и умрлих претходне и ранијих година?

    У 2017. години, у матичну књигу рођених уписано је три лица, у матичну књигу умрлих 26 преминулих.

    У 2016. години, уписана су два новорођенчета, а уписано је 24 умрлих.

    У 2015. години, рођених је било два, а умрлих 35.

    У 2014. години, у матичну књигу рођених уписано је четири лица, у матичну књигу умрлих 34.

    Колико је закључено бракова претходне и ранијих година?

    У 2017. закључена су три брака, у 2016. закључено је пет бракова, у 2015. није било уписа закључених бракова, а у 2014. склопљена су два брака.

    Оно што нам је председник Општине рекао кроз прецизне податке, може се видети и простим увидом на улицама Црне Траве.

    У насељу Црна Трава живи око четиристо људи.

    Неколико улица, мали трг са спомеником погинулима у ратовима од 1912. до 1918. године, куће на околним косама, црква и гробље на ивици шуме, а људи на улици – готово да нема.

    У жељи да чујемо шта каже обичан народ у Црној Трави, свратисмо у локалну кафану.

    Где бисмо другде нашли саговорнике; кафана је најстарија демократска институција међу Србима.

    (Иначе, у Црној Трави постоји и један кафић који ради и хотел који је затворен већ неколико година.)

    Ту нас је дочекао власник кафане, иначе и поштоноша у локалној Пошти, Александар Ивић.

    Кафана као из неког филма – старинска зграда, амбијент скоро уређен, али врло укусно, тако да све подсећа на стара времена.

    Гости се, очигледно, сви међусобно познају.

    Један крупан четрдесетогодишњак с ћеркицом предшколског узраста пије с комшијом шприцер.

    Из разговора (који не можемо, а да не чујемо) схватамо да се враћа с посла и да доводи дете из дечијег вртића, а да их код куће чека мајка која се нада принови.

    Конобар, високи момак, спрема се да преда газди смену.

    „Моји преци су овде држали кафану још пре Другог светског рата, али је зграда касније коришћења за друге намене.

    Пре неколико година сам поново отворио кафану, али нисам задовољан.

    Овде нема људи, па нема ни муштерија.“, објашњава нам поштар Саша.

    Ви сте поштоноша; какво је стање у селима у околини Црне Траве?

    „Стање је врло лоше. Села у околини готово да више не постоје.

    У многима је остао по један или два становника, и то у дубокој старости.

    Занимљиво је и да у таква села најчешће носим судску пошту.“, каже нам наш домаћин.

    „Ја, такође, обилазим, због свог посла, старачка домаћинства у околним селима.“, укључује се гост за суседним столом.

    „Невероватно је како људи, када их остане само неколико у селу, почињу да се завађају међусобно.

    Врло је често да мештани, иако их има само двоје или троје на различитим крајевима села, не говоре међусобно.“

    „Имамо још теже примере, и то чак у две куће у околини.

    Два рођена брата живе у истој кући.

    Пошто су остали сами, све своје пренесу у једну велику дневну собу где проводе читав дан – обедују, спавају…“

    „У таквој дневној соби, на супротним крајевима, постављене су две пећи на чврсто гориво и свако од браће се посебно греје.

    Разлог – браћа не разговарају.“

    „Цело подручје Црне Траве је постало готово потпуно пусто.“, објашњава нам даље Александар Ивић.

    „Околне шуме су пуне дивљачи.

    Дешава нам се да се лисица прошета кроз центар Црне Траве.“

    „Приметно је да мало више људи у Црној Трави има у преподневним часовима, када дођу наставници у овдашње школе и запослени у другим установама.

    Када последњи аутобус, у 14 часова, крене према Власотинцу, запослени који не живе овде оду својим кућама у Власотинце и Лесковац, а Црна Трава опусти.

    И мој конобар није из Црне Траве; путује у оближње село Састав Река.“

    Тако се, поштовани читаоци, живи у маленој, забаченој и изолованој Црној Трави.

    Овде је 1948. године живело више од две хиљаде људи, а у целој Општини преко тринаест хиљада становника.

    Колико ће становника бити за неколико деценија у сличним местима у Србији, која сада имају између десет и двадесет хиљада становника?

    Црна Трава, новембар 2018. године

    Љубомир Костић

    Фото: Љубомир Костић

    (Израду овог медијског садржаја суфинансирала је Општина Црна Трава. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com