• Novosti online

    Čvorović: Novi patrijarh da insistira na odvojenosti Crkve od državne vlasti

    Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu Zoran Čvorović izjavio je da će od ličnosti novog patrijarha umnogome zavisiti odnos Srpske pravoslavne crkve (SPC) i vlasti, ukazujući da je u njenom interesu poštovanje načela odvojenosti crkve od države.

    „Ukoliko vlast patrijarha procenjujemo formalno, iz ugla kanona Pravoslavne crkve i Ustava SPC, onda je ravna vlasti svakog drugog episkopa. Naime, Pravoslavna crkva kao celina, kao i sve autokefalne pomesne crkve, saborno su ustrojene, što znači da je sabor svih episkopa najviša vlast u Crkvi, a patrijarh je u odnosu na druge episkope samo ‘prvi medju jednakima'“, objasnio je pravni istoričar Čvorović, u razgovoru za Betu.

    Kako je naveo, „kao što ni jedan episkop ne može samostalno odlučivati o pitanjima koja se tiču cele crkve, to isto ne može da čini ni patrijarh“, odnosno „jednom rečju, ni pravoslavlje uopšte niti pravoslavne pomesne crkve nemaju svog papu“.

    „Iako je patrijarh ‘prvi medju jednakima’, za njega su prema Ustavu SPC rezervisana izvesna prava časti, sveštenodejstava i uprave. Pored ostalog, patrijarh predstavlja SPC pred svojom državom i inostranim državama u kojima deluje SPC, predsedava Svetim arhijerejskim saborom i Sinodom, čiji je stalni član“, dodao je Čvorović, javnosti poznat i kao autor knjige „Pravo i Pravoslavlje“.

    Ipak, naglasio je, „lični karakter i istorijske prilike mogu uzdići patrijarha znatno iznad njegove formalne pozicije odredjene propisima Ustava SPC“ , navodeći patrijarhe Varnavu (Rosića) i Gavrila (Dožića) kao primere iz novije istorije SPC, „vrlo uticajne osobe, koje su umnogome odredjivale stav Srpske crkve, posebno prema vlastima“.

    „Кralj Aleksandar Karadjordjević je prilikom izbora Varnave za patrijarha verovao da je dobio na čelu Srpske crkve čoveka koji će mu biti poslušan, ali je kriza oko Кonkordata pokazala da se itekako prevario u proceni njegove ličnosti“, podsetio je Čvorović, koji je za patrijarha Pavla rekao da je svojim „bogougodnim životom“ stekao ogroman ugled.

    Kako je Čvorović ukazao, od toga ko će biti srpski patrijarh, uprkos „skromnih formalnih ovlašćenja“ koje ima, „umnogome će zavisiti kakav će u budućnosti biti odnos SPC i državnih vlasti Republike Srbije“.

    „Svaka državna vlast po prirodi stvari teži da uspostavi nadzor nad crkvom, jer tako potvrdjuje svoju suverenost da je najviša vlast u zemlji. Režimi koji imaju snažno izražene autokratske crte, kakav je i cezaristički, lični režim Aleksandra Vučića, teže da stave pod efektivnu kontrolu državnih vlasti celokupno društvo i sve njegove ustanove, a posebno one čiji je uticaj na javnost veliki, kakva je SPC“, rekao je Čvorović.

    On je naveo da se stav SPC o Kosovu, a potvrdjen više puta na arhijerejskim saborima, razlikuje od stava Vučića, kome je važno da na njenom čelu „dobije ‘kooperativnu’ osobu, koja bi u slučaju zaključenja takozvanog sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma učinila sve da javnost ne čuje jasni i glasni stav SPC“.

    „Dogadjaji u Crnoj Gori su pokazali da Srpska crkva ima uticaj i kapacitet da na važnim nacionalnim temama, kakva je i kosovsko-metohijska, bude glavni inicijator pada neomiljenih režima“, rekao je Čovorović, misleći na litije koje je mitropolija crnogorsko primorska organizovala protiv zakona o verskim zajednicama.

    On je istakao da bi srpska država trebalo da blisko saradjuje sa Srpskom crkvom, ali i sa drugim tradicionalnim verskim zajednicama, u pojedinim oblastima, a posebno prilikom kreiranja kulturne, obrazovne i demografske politike, dodajući da takav model kooperacije nije protivan ustavnom načelu sekularnosti države Srbije.

    „Nasuprot tome, obnova srednjovekovnog modela simfonije izmedju Crkve i države ne samo da je suprotna načelu sekularnosti, već za uspostavljanje ovog modela ne postoje u savremenoj Srbiji mistički preduslovi. Na čelu države Srbije se ne nalazi krunisani i miropomazani vladar s kojim bi Crkva saradjivala u duhu srednjovekovne simfonije“, objasnio je Čvorović.

    „Svako širenje iluzije o obnovi nekakvog srednjovekovnog modela saradnje izmedju države i SPC, opasno je pre svega za samu crkvu i njenu autonomiju. U savremenim uslovima mnogo je veći interes crkve da insistira na poštovanju načela odvojenosti crkve od države, jer pre svega tehničke mogućnosti čine savremenu državu znatno totalitarnijom od srednjovekovne“, ocenio je Čvorović.

    On je rekao i da Sabor SPC sazvan za 18. februar bira samo patrijarha, odgovarajući na pitanje kada će se birati novi mitropolit crnogorsko-primorski, jer je nakon upokojenja mitropolita Amfohija na tom mestu sada administrator, episkop budimljansko nikšićki Joanikije.

    „Taj Sabor ne može da odlučuje ni o jednom drugom pitanju. Mitropolit crnogorsko-primorski biće biran na redovnom majskom zasedanju Sabora. Za novog mitropolita ne mora da bude izabran neko od episkopa iz Crne Gore, takav uslov ne predvidja Ustav SPC“, objasnio je Čvorović.

    Medjutim, kako je rekao, „duga i dobra istorijska praksa govori u prilog toga da za mitropolita crnogorsko-primorskog treba da bude izabran neko ko je iz Crne Gore ili je u Crnoj Gori obavljao episkopsku službu, pošto su crnogorske crkvene i političke prilike, a naročito danas, specifične“.

    „Na tronu Svetog Petra Cetinjskog treba da se nadje neko ko dobro poznaje prilike i ljude u Crnoj Gori i ko će mudro da vodi jednu od najuglednijih srpskih eparhija, da odoli težnjama za crkvenim osamostaljivanjem, a da istovremeno prenagljenim potezima ne izazove deobe i raskole“, ocenio je Čvorović.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com