Национална организација потрошача Србије (НОПС) сматра спорним то што приватни извршитељи имају законско право да без судског налога улазе у приватне станове грађана и пописују и плене имовину дужника. Ова организација је покренула иницијативу да се промене ове спорне одлуке закона јер су у супротности са Уставом Србије, односном чланом који гарантује неповредивост стана. Прошле недеље Уставни суд је НОПС-у доставио решење којим се покреће поступак за оцену уставности и о овом предлогу требало би да се изјасни Скупштина Србије у наредних 60 дана.

– Приватни извршитељи су физичка лица и предузетници и сматрамо да не могу без писмене одлуке суда и против воље власника да уђу у стан, претресају и пописују имовину – каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

Према његовим речима, одлука да се поднесе иницијатива за оцену уставности појединих чланова Закона о извршењу и обезбеђењу из 2011. године донета је на основу великог броја приговора потрошача који су се жалили на рад и поступање приватних извршитеља приликом принудне наплате дуговања. Овај закон је, иначе, у међувремену више пута мењан, али су остале непромењене спорне одредбе којима је прописано поступање извршитеља приликом извршења.

– Наш правни тим се образлажући део иницијативе позвао на члан 40. Устава Републике Србије којим је утврђена неповредивост стана и забрана да ма ко без писмене одлуке суда уђе у туђи стан или друге просторије против воље њиховог власника да у њима врши претрес. Мислимо да је законодавац, поред обавезивања извршитеља да буде „пристојан“, требало да предвиди да је извршитељ дужан да од суда тражи дозволу за спровођење извршења у стану дужника. Будући да им је закон, уводећи приватне извршитеље као физичка лица, односно предузетнике, дао изузетно широка овлашћења, попут оног да својим закључком могу одлучивати о спровођењу извршења у становима, пословним и другим просторијама против воље власника и мењати предмете и средства извршења ако не успеју да наплате дуговање – објашњавају у НОПС-у.

Као пример они наводе то да је приватним извршитељима дозвољено да, ако блокадом нечије зараде не успеју да наплате потраживање, својим закључком одлуче да се извршење спроведе на покретној имовини дужника. Дешавало се да су у оваквим случајевима извршитељи пописивали и домаће животиње.

НОПС спорном сматра и праксу да у случајевима када дужник не станује на адреси на којој има пријављено пребивалиште и због тога не прими закључак извршитеља, ова одлука постаје правоснажна и извршна тиме што је поставе на огласну таблу суда. Извршитељи на основу тога доносе закључак на који дужник нема право жалбе и затим, без одлуке суда, наплаћују дуговање блокирајући зараду, пописујући имовину…

– Потпуно су нејасни и правно неутемељени разлози због којих су законодавац и Министарство правде приватним извршитељима поверили овако широк обим јавних овлашћења, омогућивши на тај начин некоме ко има статус предузетника и послује у своје име и за свој рачун да предузима мере које су у правно уређеним државама поверене искључиво државним органима – објашњава Горан Паповић и додаје да би промена овог прописа на иницијативу НОПС-а био велики успех једне потрошачке организације, као и свих грађана Србије који у оваквим ситуацијама често траже заштиту од њих.

Широка овлашћења извршитеља

– поступа по предлогу за спровођење извршења и одређује начин извршења, ако извршни поверилац није одредио начин извршења;

– поступа по предлогу за извршење на основу веродостојне исправе ради остварења новчаног потраживања по основу извршених комуналних и сличних услуга;

– доставља своја акта, као и поднеске и судске одлуке по овлашћењу суда;

– утврђује идентитет странака и учесника у поступку извршења;

– прикупља податке о имовинском стању дужника;

– доноси закључке;

– пописује, процењује имовину, пленидбу и продају покретне имовине и непокретности;

– о свом трошку и на своју одговорност поверава трећим лицима продају имовине;

– прима и чува пописану или обезбеђену имовину, налаже преношење власништва над имовином и обавља деобу имовине и новчаних средстава остварених њеном продајом;

– спроводи исељење и друге извршне радње;

– на захтев дужника, односно извршног повериоца посредује у случају споразумног решења;

– прима и преноси новчана средства, у складу са овим законом.