Да ли све више грађана Србије прихвата став премијера Вучића који од победе своје странке на изборима 2012. године не пропушта прилику да у својим јавним наступима истакне да су наш менталитет и навике проблем и да морамо да се мењамо на путу ка Европској унији и бољем животу? Ако је судити према најновијем истраживању јавног мњења „Европска оријентација грађана Србије” Канцеларије за европске интеграције, могло би се рећи да је тако. Крајем прошле године, 19 одсто испитаних видело је менталитет наших људи и неспремност за промену као проблем који у највећој мери отежава улазак земље у ЕУ. Само шест месеци раније било их је четири одсто мање.
Као највећу кочницу европских интеграција грађани и даље наводе политику сталног условљавања и уцена ЕУ. Истраживање, међутим, показује да све мање Срба мисли да ЕУ води политику условљавања. Наиме, у јуну прошле године такав став је имало 46 одсто испитаника, а у децембру је тај постотак пао на 35 одсто. Занимљива померања у ставовима грађана о разлозима који успоравају чланство бележе се и у одговорима који се односе на неспособност домаћег руководства, као и на садашњу ситуацију унутар саме ЕУ. Док опада постотак грађана који мисле да су руководиоци криви (са 17 на 10), све је више оних који сматрају да интеграцију спутавају европске прилике (са нула на шест).
У тумачењу добијених резултата мишљења аналитичара се, међутим, донекле разликују, поготову у вези с променом менталитета.
Социолог Владимир Вулетић сматра да ово истраживање јавног мњења показује да су изјаве премијера о неопходности промене нас самих уверљиве и да грађани све више прихватају оно што он каже. Указујући на то да резултати показују да се менталитет наших људи све више види као успоравајући фактор уласка у ЕУ још од 2012, и да њихов проценат има стални тренд раста, Вулетић констатује да су грађани сада преузели одговорност, уместо политичара, за спорост уласка у ЕУ, што је битна промена у односу на јун, кад је већа одговорност била на политичарима, а мања на грађанима.
Упитан да ли су премијерове речи имале утицаја на грађане, политички аналитичар Бранко Радун одговара „вероватно”, мада мисли да је „чак и премијер под утицајем таквог става, те да је то у интеракцији”.
Он, међутим, не придаје претерани значај чињеници да је проценат оних који окривљују менталитет за успорени улазак у ЕУ порастао, јер тај раст може, како каже, да се објасни и тиме што опада проценат оних који у условљавању ЕУ виде главну препреку (а слично мисли и Вулетић), као и тиме да сада мање грађана сматра да улазак у ЕУ успорава неспособност домаћег руководства.
„Ако се каже да је влада урадила што је до ње, а ЕУ даје сигнале да је спремна да се настави процес интеграције, морате онда наћи неког кривца, а најлакше га је пронаћи у менталитету”, каже наш саговорник, објашњавајући да је менталитет опште место, да га истичете у стилу „ето, ми смо такви”, онда кад хоћете нешто да кажете, а да никог не увредите.
Директорка Центра за спољну политику Александра Јоксимовић сматра да најпре треба дефинисати шта се све подразумева под менталитетом. Она подсећа, рецимо, да многи наши људи и даље не схватају да није дозвољено паркирање на зеленој површини или да на покретним степеницама треба да стану с десне стране, како би леву оставили слободном за оне који журе.
Коментаришући премијеров позив на промену менталитета, Јоксимовић каже да је „то немогућа мисија која се може успоставити само некаквом јасном контролом, прописима, који ће у почетку деловати превише строго, али који ће финално ипак довести до тога да се суштинско понашање промени”.
Кад је реч о паду процента грађана који у условљавању ЕУ виде главног кривца за успоравање уласка у ЕУ, наши саговорници су сагласни да резултати оваквих истраживања умногоме зависе од тренутка када се прави пресек расположења. Они подсећају да у јуну преговарачка поглавља са ЕУ још нису била отворена, а да је ситуација била сасвим другачија крајем године.
У вези с чињеницом да се потези домаћег руководства све мање виде као препрека на путу ка Бриселу, Вулетић оцењује да је ту очигледно реч о Вучићу, „који је у преговорима био најекспониранији и који је у томе показао одређену флексибилност и одређени степен спретности”, док Јоксимовић сматра да тај став грађана вероватно потиче од укупне подршке актуелној политичкој опцији.
За Радуна је посебно занимљив податак по коме је све више оних који садашњу ситуацију унутар ЕУ окривљују за успорено напредовање Србије ка чланству. Он мисли да је реч о значајном расту и подсећа да су у току лета постојали криза еврозоне и преговори с Грчком, да је кренула и криза миграната и криза дугова, те каже да је чињеница да Европа улази у једну по једну кризу којој се не назире решење утицала и на перцепцију грађана Србије.