Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Када просечни Немац дође у Капали чаршију, увек је уверен да ће ипак успети да јефтино прође и повољно купи неки сувенир од коже или керамике. Али, таман када мисли да је склопио посао, слаткоречиви турски продавац му каже да батале тај договор јер он има „понуду која је много боља и не може да се одбије”. Па опет крене ценкање, после којег Немац, „због само за њега датог попуста”, одлази да се шета Истанбулом знатно испражњенијег новчаника и са бар три артикла више него што је планирао да купи. Ова уобичајено сцена на најпознатијем истанбулском базару могла би да буде поприлично тачан опис тога како су се прошлог понедељка у Бриселу одвијали преговори између Европске уније и Турске.

Како наводе дипломатски извори у Бриселу, европске дипломате су очекивале да ће се турски премијер Ахмет Давутоглу на самиту ценкати и тражити још новца за примену прошлог новембра направљеног акционог плана за смањење прилива избеглица у Европу, али нико није очекивао да ће их натерати да практично одбаце договорено и поново преговарају. У стилу искусног трговца са Капали чаршије, Даватоглу је лидерима ЕУ понудио више него што су очекивали, али их је натерао и да они њему обећају више него што су планирали.

„Постојала је потреба за крупним одлукама. И ми смо донели неке темељне предлоге”, рекао је Давутоглу после петнаесточасовних преговора са лидерима ЕУ, којима је у замену за додатне три милијарде евра помоћи и раније увођење безвизног режима за држављане Турске који путују у ЕУ, неочекивано понудио да Турска преузме све мигранте који са турске територије нелегално доспеју на неко од грчких острва, а да ЕУ прихвати по једног сиријског избеглицу из кампова у Турској за сваког Сиријца којег Турска прихвати из Грчке. Већина је била изненађена овом понудом. Већина, али не и немачка канцеларка Ангела Меркел.

Иако је касније на конференцији за новинаре инсистирала да је прихваћени план „у потпуности турски предлог”, дипломатски извори наводе да је канцеларка за план знала дан пре самита, те да је он највероватније плод њеног ценкања са Даватоглуом, у чему је учествовао и холандски премијер Марк Руте, чија земља тренутно председава ЕУ. О резултату преговора француски председник Франсоа Оланд сазнао је тек у понедељак ујутру на билатералном састанку са Меркеловом, док је убедљива већина лидера ЕУ све до ручка са Давутоглуом била убеђена да ће расправљати о примени старог акционог плана.

Одлучна да постигне било какав договор, који би пред покрајинске изборе 13. марта у три немачке покрајине представила као доказ да није изневерила бираче своје ЦДУ, Меркелова је успела да добије од осталих лидера ЕУ „политички подршку” за договор о чијем начину примене ће се тек расправљати на следећем самиту ЕУ 17. и 18. марта. Чак су и лидери земаља који не желе уопште да примају избеглице, попут британског премијера Дејвида Камерона и пољске премијерке Беате Шидло, похвалили споразум. Према речима Меркелове, ни мађарски премијер Виктор Орбан када је износио своје замерке није помињао вето, иако је његов портпарол тврдио да је Будимпешта ставила вето на распоређивање сиријских избеглица у ЕУ.

Она је успела и да је генерални секретар Бан Ки Мун у Берлину назове „истинским гласом морала”, који је настојао да стави фокус на „заштиту сваке појединачне особе”, док су остали политичари „кренули лакшим путем”. Бан јој је на известан начин помогао и у изборној кампањи јер је истакао да „екстремно десничарске и националистичке политичке партије погоршавају ситуацију у којој треба да тражимо решења, хармонична решења заснована на узајамној одговорности”.

То све прија ушима њених досадашњих бирача, који су делом кренули да се окрећу крајњим десничарима. Прија им и када чују саопштење немачког министарства унутрашњих послова да је у фебруару у Немачкој регистровано око 61.000 тражилаца азила, што представља значајан пад у односу на јануарских 91.000. Министарство се, додуше, није „похвалило” да је то смањење резултат тога да су Аустрија, Македонија и остале земље на балканској избегличкој рути увеле ограничења за улазак избеглица, што је потез којем се Берлин противио.

Договор са Анкаром донео је критике лево оријентисаних медија и међународних стручњака, али то не брине толико канцеларку јер она сада напрасно поново добија подршку конзервативне немачке штампе, коју читају гласачи ЦДУ. Тако „Франкфуртер алгемајне цајтунг” брани Меркелову од критика и истиче да су договори са Турском пресудни, упркос томе што је турска влада сломила кичму критичке штампе, преузевши контролу над опозиционим листом „Заман”.

„Турска је кључни партнер, не зато што без грешке поштује људска права већ једноставно због свог географског положаја и геополитичког значаја. Наравно, то не значи да морамо да дозволимо да будемо уцењени од турског вођства, које настоји да све гурне под тепих реалполитике”, истиче коментатор овог листа, додајући да у по овом питању ЕУ и даље има значајну моћ. „Да ли ће Турска постати чланица ЕУ је, насупрот томе, још је нејасно и у рукама председника Ердогана, који се систематски одаљава од основних вредности ЕУ. Нико то не игнорише. Али оптужбе да је преговарање са Ердоганом о избегличкој политици једнако издаји наших сопствених вредности нема везе са реалношћу или са најбољим интересима Европе.”

Будући да има шта да представи као успех, не чуди што Меркелова уверава да ствари иду у добром правцу и да ће бити смањен прилив избеглица: „Ко год дође илегално, неће бити међу онима који ће моћи да уђу у Европу, бар не међу првима, него ће морати да стану на крај реда.”

Меркелова је још једном доказала да је, под притиском немачке јавности и одбијања осталих лидера ЕУ да је следе, променила своју политику. Само то не жели јавно да призна. А што се тиче ценкања са Турцима, она такође зна да ЕУ не може Турцима да обећа брзи улазак у ЕУ, те да, када престане рат у Сирији, увек може да се врати политици условљавања Анкаре. Не чуди стога што на питање да ли се и даље противи чланству Турске у ЕУ, Меркелова каже да то „није данас на дневном реду” и да је стратешка сарадња са Анкаром од виталног геополитичког интереса за Европу. Очигледно засад и од виталног интереса за успех њене странке.