Од нашег дописника
Сарајево – Да ли се договара формирање трећег, хрватског, ентитета у БиХ било је нешто што је, чини се, највише занимало медије у Загребу и Сарајеву, након завршетка састанка чланова Председништва БиХ и хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић. Иако су обе стране негирале да је током сусрета отварана и та тема, њихове протоколарне изјаве да ће Хрватска подржати БиХ на путу ка чланству у ЕУ и да ће тражити пуну равноправност Хрвата у Федерацији БиХ, више су потврдиле него демантовале писање загребачке штампе о томе да је то срж будућих односа двеју земаља.
„Није било речи нити да неко хоће нити да неће трећи ентитет”, казао је члан Председништва БиХ из реда хрватског народа Драган Човић, док је Грабар Китаровић на новинарско питање о увођењу новог ентитета казала да се Хрватска неће мешати у унутрашња питања БиХ, иако је заинтересована за судбину Хрвата у БиХ.
Решење такозваног хрватског питања у БиХ и стварање трећег ентитета међу хрватским представницима у БиХ актуелно је још од потписивања Дејтонског мировног споразума. Ова тема изнова је доспела у жижу јавности посетом Загребу чланова Председништва БиХ и писањем медија да би Хрватска за јачу подршку БиХ на путу евроитеграција тражила јачање позиције Хрвата у Федерацији БиХ. Управо у том оснаживању положаја хрватског народа многи, а нарочито опозиција у Сарајеву, виде неформално увођење трећег ентитета.
Иако су челници водеће бошњачке странке СДА и ХДЗ БиХ то више пута негирали, ранија изјава Бакира Изетбеговића, бошњачког члана Председништва БиХ, да ће хрватско питање бити решено у првој половини ове године, као и законске измене о којима се у медијима већ дуже време говори, ипак, указују на то да трећи ентитет није само празна прича. На то упућују пре свега промене изборних закона, посебно оне које се односе на Мостар, затим могуће спајање кантона по националној линији и предлог о увођењу програма јавног РТВ сервиса на хрватском језику. Противећи се овим изменама, опозиција оцењује да су оне заправо цена коју Изетбеговићева СДА мора да плати да би сачувао коалиционог партнера на федералном и централном нивоу – Човићев ХДЗ. Лидер Социјалдемократске партије и бивши федерални премијер Нермин Никшић казао је недавно за телевизију Н1 да нема дилему да је тренутно на делу припрема за коначну поделу БиХ на три дела и да ће се то видети већ на изборном закону за Мостар.
„Ако Мостар желе поделити на две општине, то ће бити матрица која ће се рефлектовати. Не мора се звати трећи ентитет ако се све припрема за поделу”, тврди Никшић.
И Жељко Комшић, вођа опозиционог Демократског фронта, такође оптужује Изетбеговића и Човића да тајно раде на стварању трећег ентитета.
Последње што је подгрејало овакве сумње јесте преднацрт закона о јавном РТВ систему БиХ у којем је предвиђено увођење програма на хрватском, односно да у оквиру јавног сервиса делују три национална емитера – на босанском, српском и хрватском језику. На оваквом решењу представници Хрвата у БиХ инсистирају већ годинама уз објашњење да крајеви у којима су Хрвати већина нису довољно језички, национално и тематски заступљени на постојећим програмима јавних сервиса. У томе их сада подржавају и поједини хрватски посланици у Европском парламенту. Међутим, иако је овај предлог још далеко од усвајања, руководства два ентитетска јавна сервиса РТРС-а и ФТВ-а, већ су га одбацили као „антиевропски, недемократски и финансијски неизводив”.
Идеја о увођењу на мала врата хрватског ентитета препозната је и у предлогу Изетбеговића и Човића о спајању кантона уз образложење да се тиме смањује бирократски апарат и остварује велика уштеда. Реч је о таквом преуређењу ФБиХ према којем би уместо садашњих десет кантона, била формирана три или четири.
„СДА је спремна разговарати о рационализацији структуре Федерације БиХ, али никада о стварању нових ентитета. И ова два су нам превише. Али превише је и десет кантона са десет устава, са три стотине скупштинских посланика и преко сто министара”, изјавио је Изетбеговић у једном интервјуу и додао да би се то могло остварити тек после избора 2018. године. Противници тврде да би тиме били направљени етнички чисти „мегакантони”, што би довело до нових исељавања становништва и обесмислило постојање политичких партија грађанске оријентације.
Први тест на којем ће бошњачки и хрватски политичари моћи да покажу да ли практично иду у правцу увођења трећег ентитета јесте политичко уређење Мостара, односно измене изборног закона како би се на јесен у том граду одржали локални избори. Грађани Мостара нису могли да бирају локалну власт још од 2008. јер је уставни суд БиХ пре шест година прогласио неуставним тадашњу поделу на изборне јединице, а две најјаче странке у том граду, СДА и ХДЗ, нису ни до данас успеле да се договоре о новим изборним правилима.
Представници Републике Српске нису се досад много мешали у причу о трећем ентитету сматрајући да је то питање односа у Федерацији и да не сме да угрози границе постојећих ентитета. Председник РС Милорад Додик својевремено је изјавио да „не постоји проблем да РС подржи трећи ентитет, али на подручју Федерације”. Тежњу Хрвата за трећим ентитетом он је оценио као природну.
