Бео зоо врт у својој великој породици већ је имао пингвине и то пре двадесетак година. Они су се налазили у базену у коме су данас настањене фоке. Ускоро, врт ће поново добити пингвине који ће стићи из сегединског врта. Та прича о њиховом доласку и поновном отварању пингвинаријума актуелизована је још крајем прошле године када је на чело београдске оазе дошао Србољуб Алексић.
А половином јула, на рођендану врта, градоначелник Синиша Мали је обзнанио да ће ова инвестиција бити вредна 250.000 евра и да би пингвинаријум требало да буде отворен на јесен. Истовремено је најавио да ће животињски фонд бити додатно обогаћен. Насељавање пингвина и осталих нових врста у кућу животиња на Калемегдану изазвало је негодовање дела јавности, а међу њима су и студенти Биолошког факултета, који су за данас у 17 часова најавили чак протест против отварања пингвинаријума.
– Издвајање 250.000 евра у те сврхе нема смисла с обзиром на то у каквим лошим условима живе животиње у „Врту добре наде”. Ми тражимо да се тај пројекат обустави, а новац преусмери на побољшање услова за станаре врта. Уколико постоје животиње за које се не може обезбедити адекватна околина, њих треба послати у природне резервате – сматра Сара Миловац, једна од студенткиња.
Да ли је одлука о изградњи пингвинаријума можда политичка, јер при њеном доношењу није консултована стручна јавност, пита се ветеринар Дуња Ковач.
– Афрички пингвини одгајани су у заточеништву и могу да егзистирају на 30 степени. Старање о њима је веома компликовано. Вода мора да има прописану пе-ха вредност, салинитет и температуру од 5 до 10 степени Целзијуса – каже Ковач, а све то кошта. Она сумња да наш врт има могућности за држање ове врсте.
Елвир Буразеровић из „Орке” неће учествовати у најављеним протесту. Он сматра да би требало да се уради стручно тумачење услова у Бео зоо врту и на основу тога дати конкретне препоруке и видети да да ли врт уопште треба ту да остане или да се измести.
Да би услови живота у врту требало да се побољшају признао је, пре неколико месеци, и Србољуб Алексић, директор. Он је истакао један од приоритета, а то је оплемењивање простора за станаре врта – садња додатног зеленила и набављање играчака за станаре.
– Животињама не можемо да обезбедимо већи простор, али забаву унутар простора можемо. Ништа од тога не изискује велике трошкове, а животињама значи. На томе већ раде наш ветеринар и запослени које шаљемо на семинаре – указао је Алексић додајући да се врт у догледно време сигурно неће селити из центра града јер Београд није јединствен по локацији на којој је кућа животиња. Вртови у центру метропола, подсетио је он, постоје у бечком Шенбруну, Берлину, њујоршком Централ парку…
