Божидар Шарковић из Клине 1999. године мислио је све најгоре о војницима НАТО-а који су после потписивања Кумановског споразума умарширали на Косово и Метохију. Кфоровци, прича, нису прстом мрднули кад су Албанци убијали Србе и палили њихове куће.

Шарковић, који се вратио у Метохију 2009. године и сад је председник привременог органа Општине Клина, и даље има резерве према Кфору, али ипак признаје да је ова војна мисија важна за опстанак Срба на КиМ, јер чува не само приватне куће, већ и цркве и манастире.

„Али, ако је судити према раду словеначких војника у Покрајини, као грађанин и повратник сматрам да је Кфор посматрачка мисија која чува своје позиције. Верујте ми, не дао бог да вам се деси неки сукоб с Албанцима, јер у том случају они ће бити пуки посматрачи”, каже Шарковић за „Политику”.

Како је то Кфор успео да за 17 година од непријатељске војске постане гарант опстанка преосталих Срба у јужној покрајини?

И председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун слаже се с оценом да је Кфор тада био саучесник у етничком чишћењу. Он подсећа на речи умировљеног епископа захумско-херцеговачког владике Атанасија Јевтића о сусрету патријарха Павла у Грачаници с првим командантом Кфора Мајклом Џексоном.

„Ако је крив Милошевић, шта је крив овај невини народ, што не штитите нас и ове светиње?”, упитао је тада патријарх Павле.

Генерал Џексон имао је толико поштења да ипак призна: „Ми нисмо овде да вас штитимо, већ да вам омогућимо да безбедно одете.”

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ