Варварин је лепа варошица на крајњем југоистоку Шумадије, на обали Велике Мораве, у Темнићу, питомом и плодном крају.
Варварин и околина су били насељени од давних времена.
На локалитету Бедем су пронађени остаци рановизантијске грађевине из шестог века, а из Варварина је варваршки корпус, бронзано распеће из дванаестог века, које се сада чува у Народном музеју у Београду.
У Првом српском устанку, 1810. године, овде се одиграла Варваринска битка, а по Другом српском устанку, Варварин улази у састав ослобођене Србије. Указом краља Милана, 1882. године, Варварин добија статус вароши.
На формирање Варварина као вароши значајно су утицали Цинцари који су се овде доселили из Старе Србије и Грчке и убрзо нашли сараднике у напредним и способним људима Темнићког краја.
Почетком прошлог века, у Варварину живи мањи број староседелаца и потомци досељиника са Косова, из Метохије, из Старе Србије и из околине Алексинца, Ниша, Лесковца и Ћићевца.
Од свршетка Другог светског рата, број становника Варварина, по пописима становништва, расте од око 1 100 до око 2 300, колико је пописано 1991. године. Потом, бележи се опадање броја становника, тако да данас у Варварину живи око 2 100 душа.
Варварин је седиште истоимене Општине. У Варварину и двадесет околних села, највећи број становника је забележен по попису из 1953. године – готово 27 хиљада. Број становника затим постепено опада, тако да је 2011. године у Општини пописано око осамнаест 
хиљада људи.
Структура становника Општине Варварин по полу и старости, а према подацима из 2011. године, је врло неповољна. Мушкараца има око 8 800, а жена око 9 100.
Од укупног броја становника, само је око 3 400 било млађе од двадесет година.
Истовремено, старијих од педесет година је било близу 8 300, што је чинило око 46% укупног броја становника.
Само око 6 300 становника је било у доби између двадесет и педесет година.
Демографија Општине Варварин не показује знаке опоравка.
Током 2016. године, у Општини је рођено 99 деце, а умрло је 320 људи. Закључена су 62 брака, а разведено је 27 бракова. Број деце по жени је износио само 1,1.
Неповољна демографска кретања у многоме утичу на укупни друштвени живот Општине Варварин.
У Варварину постоји Средња школа у којој се ученици оспособљавају за неколико занимања – постоји одељење гимназије природно-математичког смера, одељење у коме се ученици припремају за занимање машински техничар, одељење аутомеханичара, одељење инсталатера и друга.
Школске 2010./2011. године, варваринска средња школа је имала 547 ученика.
Текуће школске 2017./2018. године, школа има 397 ученика.
Како нам је објаснила директор школе, професор Весна Чабрић, овде се школују деца из Варварина и околине, али има ученика и из суседног Ћићевца, па и из Крушевца.
Међутим, ученика, просто речено, нема довољно.
Наставници школе, махом Варваринци и неколико њих који путују на рад из других општина, недостајући део радне норме допуњују у основним школама.
Претходне школске године, забележено је седам случајева исписа ученика ради одласка у иностранство.
Слично је и у Основној школи „Јован Курсула“ у Варварину.
До пре десетак година, како нас је обавестио директор школе професор Добросав Долић, у Варварину се школовало око 550 ђака.
Сада има око 450 ученика у 23 одељења које подучава 36 наставника и учитеља.
Дечији вртић „Наша радост“ у Варварину се суочава с врло сличним проблемима.
Како смо сазнали од директора Драгане Савић, тренутно у овој установи борави око 180 деце и још око 130 у подручним групама при школама у околним селима.
Међутим, подручна група у оближњем селу Орашје је затворена јер није било довољно деце, а таква опасност прети и у селима Горњи Катун и Маскаре. (Мала дигресија, из села Маскаре је потекао познати глумац Јован Јанићијевић – Бурдуш.)
Према подацима које смо добили од Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, број осигураника у Варварину (запослених, пољопривредника и предузетника) из године у годину опада. Број осигураника је за само пет година, од 2013. до 2017. године, опао са 3 840 на 3 709.
У истом периоду је опао и број пензионера – са 4 108 на 3 967. Међутим, сваке године је број пензионера за око 10% већи од броја осигураника који плаћају допринос за пензијско и инвалидско осигурање.
Податке смо затражили и од Националне службе за запошљавање. Тако смо сазнали да број незапослених у Варварину такође опада. На крају 2013. године, у Општини Варварин је било 1 297 незапослених, а на крају прошле 2017. године, било је 1 053 незапослених. Данас има 1 107 незапослених, од којих је само 65 корисника новчане накнаде.
И тако редом, све сами поражавајући подаци. Укратко речено, људи је у Варварину и околини све мање.
На крају можемо само, не без горчине, да поновимо питање из наслова овог текста: „Да ли Варварин ишчезава са карте Србије?“.
Драгана Костић
Фото: Љубомир Костић
(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Варварин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
