• Društvo

    Да ли Варварин ишчезава са карте Србије?

     

    Варварин је лепа варошица на крајњем југоистоку Шумадије, на обали Велике Мораве, у Темнићу, питомом и плодном крају.

    Варварин и околина су били насељени од давних времена.

    На локалитету Бедем су пронађени остаци рановизантијске грађевине из шестог века, а из Варварина је варваршки корпус, бронзано распеће из дванаестог века, које се сада чува у Народном музеју у Београду.

    У Првом српском устанку, 1810. године, овде се одиграла Варваринска битка, а по Другом српском устанку, Варварин улази у састав ослобођене Србије. Указом краља Милана, 1882. године, Варварин добија статус вароши.

    На формирање Варварина као вароши значајно су утицали Цинцари који су се овде доселили из Старе Србије и Грчке и убрзо нашли сараднике у напредним и способним људима Темнићког краја.

    Почетком прошлог века, у Варварину живи мањи број староседелаца и потомци досељиника са Косова, из Метохије, из Старе Србије и из околине Алексинца, Ниша, Лесковца и Ћићевца.

    Од свршетка Другог светског рата, број становника Варварина, по пописима становништва, расте од око 1 100 до око 2 300, колико је пописано 1991. године. Потом, бележи се опадање броја становника, тако да данас у Варварину живи око 2 100 душа.

    Варварин је седиште истоимене Општине. У Варварину и двадесет околних села, највећи број становника је забележен по попису из 1953. године – готово 27 хиљада. Број становника затим постепено опада, тако да је 2011. године у Општини пописано око осамнаест хиљада људи.

    Структура становника Општине Варварин по полу и старости, а према подацима из 2011. године, је врло неповољна. Мушкараца има око 8 800, а жена око 9 100.

    Од укупног броја становника, само је око 3 400 било млађе од двадесет година.

    Истовремено, старијих од педесет година је било близу 8 300, што је чинило око 46% укупног броја становника.

    Само око 6 300 становника је било у доби између двадесет и педесет година.

    Демографија Општине Варварин не показује знаке опоравка.

    Током 2016. године, у Општини је рођено 99 деце, а умрло је 320 људи. Закључена су 62 брака, а разведено је 27 бракова. Број деце по жени је износио само 1,1.

    Неповољна демографска кретања у многоме утичу на укупни друштвени живот Општине Варварин.

    У Варварину постоји Средња школа у којој се ученици оспособљавају за неколико занимања – постоји одељење гимназије природно-математичког смера, одељење у коме се ученици припремају за занимање машински техничар, одељење аутомеханичара, одељење инсталатера и друга.

    Школске 2010./2011. године, варваринска средња школа је имала 547 ученика.

    Текуће школске 2017./2018. године, школа има 397 ученика.

    Како нам је објаснила директор школе, професор Весна Чабрић, овде се школују деца из Варварина и околине, али има ученика и из суседног Ћићевца, па и из Крушевца.

    Међутим, ученика, просто речено, нема довољно.

    Наставници школе, махом Варваринци и неколико њих који путују на рад из других општина, недостајући део радне норме допуњују у основним школама.

    Претходне школске године, забележено је седам случајева исписа ученика ради одласка у иностранство.

    Слично је и у Основној школи „Јован Курсула“ у Варварину.

    До пре десетак година, како нас је обавестио директор школе професор Добросав Долић, у Варварину се школовало око 550 ђака.

    Сада има око 450 ученика у 23 одељења које подучава 36 наставника и учитеља.

    Дечији вртић „Наша радост“ у Варварину се суочава с врло сличним проблемима.

    Како смо сазнали од директора Драгане Савић, тренутно у овој установи борави око 180 деце и још око 130 у подручним групама при школама у околним селима.

    Међутим, подручна група у оближњем селу Орашје је затворена јер није било довољно деце, а таква опасност прети и у селима Горњи Катун и Маскаре. (Мала дигресија, из села Маскаре је потекао познати глумац Јован Јанићијевић – Бурдуш.)

    Према подацима које смо добили од Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, број осигураника у Варварину (запослених, пољопривредника и предузетника) из године у годину опада. Број осигураника је за само пет година, од 2013. до 2017. године, опао са 3 840 на 3 709.

    У истом периоду је опао и број пензионера – са 4 108 на 3 967. Међутим, сваке године је број пензионера за око 10% већи од броја осигураника који плаћају допринос за пензијско и инвалидско осигурање.

    Податке смо затражили и од Националне службе за запошљавање. Тако смо сазнали да број незапослених у Варварину такође опада. На крају 2013. године, у Општини Варварин је било 1 297 незапослених, а на крају прошле 2017. године, било је 1 053 незапослених. Данас има 1 107 незапослених, од којих је само 65 корисника новчане накнаде.

    И тако редом, све сами поражавајући подаци. Укратко речено, људи је у Варварину и околини све мање.

    На крају можемо само, не без горчине, да поновимо питање из наслова овог текста: „Да ли Варварин ишчезава са карте Србије?“.

    Драгана Костић

    Фото: Љубомир Костић

    (Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Варварин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

     

     

     

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com