„Od toga nas deli samo jedan korak Prištine, a to je ukidanje taksi i takozvanih recipročnih mera koje potpuno negiraju i poništavaju sve što smo postigli u dijalogu u Briselu od 2012. godine do danas“, izjavio je Dačić tokom razmatranja novog šestomesečnog izveštaja generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Misije UN na Kosovu (Unmik).

Na sednici na kojoj se razmatra Guterešov izveštaj za period od 16. septembra 2019. do 15. marta 2020. godine, Dačić je rekao da je bilo nebrojeno mnogo poziva sa svih strana na ukidanje „nerazumnih taksi“, ali da je Priština „uporno odbijala da to učini“.

„Zato još jednom želim da podsetim da je Rezolucija 1244 jedini važeći dokument UN koji mora da se poštuje, kao i da je formiranje Zajednice srpskih opština obaveza Prištine iz Briselskog sporazuma“, kazao je Dačić.

On je naveo da je Srbija „nebrojeno puta, a posebno u proteklih godinu dana, izražavala snažnu posvećenost iznalaženju kompromisnog rešenja za pitanje Kosova koje bi obezbedilo trajni mir i stabilnost“ i pokazivala spremnost da se do takvog rešenja dodje na način kojim nijedna strana ne bi dobila sve, ali bi dobila dovoljno da rešenje postane dugoročno i održivo.

„Na sve jednostrane i diskriminatorske akte privremenih institucija samouprave u Prištini, Srbija je reagovala odmereno, ne uvodeći kontra-mere i ponašajući se kao odgovoran partner, koji daje svoj doprinos stabilizaciji prilika i obezbedjivanju uslova da se dijalog nesmetano odvija“, rekao je šef srpske diplomatije.

On je naveo da se Beograd nadao da oktobarski izbori na Kosovu i formiranje novih vlasti u februaru predstavljaju „dobru priliku da privremene institucije samouprave u Prištini okrenu novi list u svom odnosu prema dijalogu i da konačno pokažu spremnost za razgovore i povuku spornu odluku o taksama zbog kojih je dijalog već duže vreme blokiran“.

„Medjutim, susreli smo se s još ekstremnijim stavovima i potpunom nespremnošću za dijalog, što se najbolje videlo u programu i odlukama vlade Aljbina Kurtija“, kazao je Dačić.

On je rekao da je trenutna politička atmosfera na Kosovu „dovela i do toga da se čak i pomoć i solidarnost Srbije u kontekstu borbe protiv korona virusa politizuje i iskorišćava za brutalne napade i neprimerene optužbe, što je osudila i čitava medjunarodna zajednica“.

Ocenio je da su u trenucima kada se ceo svet suočava s jednim od najvećih izazova u ovom veku i kada je neophodno pokazati zrelost i ozbiljnost, prištinske vlasti demonstrirale da za njih „bezbednost i životi ljudi nisu na prvom mestu“ i da „za njih ne postoji ništa važnije od toga ko će biti na vlasti“.

„Nažalost, moram da zaključim da su prištinski političari u ovim teškim trenucima svojim ponašanjem još jednom potvrdili ono što je svima jasno, ali neki od vas ne žele da priznaju, da projekat stvaranja nezavisne države Kosova predstavlja veliku grešku dela medjunarodne zajednice i da se država ne može stvoriti jednostranom odlukom“, rekao je Dačić.

On je ponovio da je neprihvatljivo dovodjenje „anticivilizacijskih taksi“ Prištine u vezu s aktivnostima Srbije na povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova.

„Pogotovo imajući u vidu da Priština aktivno lobira za nova priznanja Kosova svuda u svetu, u čemu, kako sami kažu, imaju nesebičnu pomoć nekih od vas. Ako već od nas tražite da prekinemo s kampanjom za povlačenje priznanja, nije li logično da najpre vi prestanete da lobirate u korist jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, kao i da to isto zatražite od kosovskih vlasti“, upitao je Dačić.

On je rekao da je Srbija nedavno, uz posredovanje specijalnog izaslanika predsednika SAD za pregovore Srbije i Kosova Ričarda Grenela, načinila gest dobre volje i s predstavnicima kosovskih vlasti potpisala pisma o namerama o uspostavljanju avio i železničkog saobraćaja izmedju Beograda i Prištine, kao i izjavu o nameri za završetak autoputa izmedju dva grada.

Dačić je zahvalio Grenelu „za inicijativu i sve napore koje je uložio u postizanje dogovora“ Beograda i Prištine.

„Podrška i pomoć dijalogu je uvek dobrodošla. Nadamo se da će i angažman EU uskoro dobiti novi momentum imenovanjem Miroslava Lajčaka za specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i da će odmah po okončanju pandemije biti stvoreni uslovi za nastavak dijaloga“, naveo je Dačić.

On je rekao da je Srbija preduzela odlučne mere da pomogne Srbima na Kosovu u suzbijanju epidemije korona virusa, ali i da je izrazila spremnost na saradnju sa Albancima.

„Dostavili smo medicinsku i zaštitnu opremu, poslali lekare i medicinske radnike, ali smo od početka izražavali spremnost na punu saradnju sa Albancima i zajednički rad sa predstavnicima privremenih institucija u Prištini u borbi sa epidemijom“, kazao je Dačić.

On je naveo da medju zaraženima sa Kosova koji se leče u Srbiji ima i Srba i Albanaca, i dodao da je Srbije prošle nedelje Institutu za javno zdravlje u Prištini donirala 1.000 testova na korona virus.

„Želim da naglasim da ćemo mi nastaviti da svima pružamo neophodnu pomoć i solidarnost u ovom teškom trenutku i da su sada najvažniji ljudski životi i borba sa korona virusom“, rekao je šef srpske diplomatije.

Dačić je naveo da Srbija čvrsto veruje da probleme treba rešavati dijalogom i da se nada da će za to što pre biti stvoreni uslovi.

„Želja Srbije je da politikom mira i saradnje izgradimo zajedničku budućnost“, dodao je Dačić.

On je medjutim rekao i da se ne može dozvoliti „da jedna strana u potpunosti preuzme ulogu žrtve i negira zločine koji su činjeni protiv srpskog stanovništva“.

„Ukoliko želimo da gradimo zajedničku budućnost, moramo da postupamo odgovorno, moramo da kažemo da su najveće žrtve sukoba na Kosovu nedužni civili, bez obzira na njihovu etničku pripadnost“, kazao je Dačić.

Naveo je da „odgovore zaslužuju porodice žetelaca u Starom Grackom, ubijene dece u Goraždevcu, postradalih kod Radonjićkog jezera i u Klečki, kao i svako od onih 200.000 Srba koje je Oslobodilačka vojska Kosova proterala“ sa Kosova.

„Stoga se nadamo da će rad Specijalnog suda za zločine na Kosovu doprineti dostizanju pravde za sve žrtve“, dodao je Dačić.