Зрак жељене слободе

Чији сваки удах реже и боли

Самоћа која се увукла у кости

Касно схваташ да ниси то ти.

Идентитет изгубљен,

Именом странац заувијек

А и од родне земље

Одвикло те вријеме.

Ни лијево ни десно

Немаш своје мјесто

Од јутра до мрака радиш

Тугу да заборавиш.

Стижу и прве сиједе

А страхови не блиједе

Жеља све јача

Вриснуо би, али немаш више гласа.

Синови расту

Твој језик матерњим не зову

Они су рођени и припадају ту

Где се ти осећаш као у кавезу.

Далеко у туђини

Никад не можеш бити свој

Гдје су ти стари отац и матер

Тамо је једини дом.

Ведрана Весковић, Чезена, Италија