• Novosti online

    Даље руке од мог кеша

    Немачки таблоид „Билд” устао је у одбрану новчанице од 500 евра. Након што је Марио Драги, председник Европске централне банке (ЕЦБ) најавио да се разматра могућност укидања овог највећег апоена, овај лист је покренуо петицију под слоганом „Даље руке од мог кеша”.

    Како је „Политика” већ објавила, у једном извештају Европола, криминалистичке обавештајне агенције Европске уније, наводи се да су управо ове љубичасте новчанице криминалцима најомиљеније. У свету их због уске повезаности са криминалом и због тога што врло често заврше у џеповима лоших момака, зову и „бинладенке”.

    „Билд” није једини који се држи слогана „кеш је закон”. Ханс Јурген Папиер, бивши председник немачког уставног суда, за франкфуртски „Алгемајне цајтунг”, каже да би забрана ове новчанице била у супротности са гарантованим уставним правом на слободу појединца. Одговор на питање, зашто се узбуркала немачка јавност, лежи у чињеници да се 50 одсто плаћања у овој земљи обави у кешу. Слична ситуација је у Аустрији, али и у Србији.

    Жељко Стојановић, који је написао неколико публикација о новчаницама у Србији, каже да би потписао петицију за очување новчанице од 500 евра, коју је покренуо „Билд” да је, којим случајем у прилици.

    – Да живим у Немачкој и ако бих, на пример, радио као саветник у неком министарству, ставио бих свој потпис на ту петицију. Новац је роба над робом. То је једина роба за коју можете купити сву другу робу. Ако централна банка најави могућност укидања неког апоена онда уноси несигурност у платни промет једне земље. ЕЦБ треба да прати навике становништва и привреде. Укидању неког апоена треба да претходе озбиљне анализе – каже Стојановић.

    А управо у навикама лежи одговор на питање зашто Немци негодују због најављеног повлачења новчанице од 500 евра из оптицаја.

    Како каже наш саговорник, Немци су навикли, још пре увођења евра, да користе апоен од 1.000 марака. С друге стране, много грађана има навику да користи и кредитне картице, али банка мора да има слуха за потребе грађана и привреде.

    – Не вреди да се форсира неки апоен ако га грађани не траже. У Америци, на пример, постоји апоен од два долара, који се врло ретко користи и банке га мало требују. У неким државама Европе, са друге стране, новчанице од 500 евра се уопште не користе. Португалија, на пример, не користи тај апоен, јер не одговара животном стандарду ове земље. Једноставно, превише вреди – каже Стојановић.

    Управо због тога економиста Љубомир Маџар сматра да се Србије уопште не тиче да ли ће ЕЦБ укинути или задржати 500 евра у оптицају.

    – Ми смо сиромашан народ и имамо мало долара и евра и свих других новчаних јединица. Ако је укину то нас неће много погодити, а ако је сачувају, нећемо се много овајдити од тога. Укидање ће свакако отежати посао организованим криминалцима. Не треба се превише узбуђивати око те промене – каже Маџар и подсећа да је у Норвешкој недавно била иницијатива да се потпуно укине плаћање у готовом новцу, што је такође утопија.

    Не може сваки грађанин да плаћа преко компјутера, додаје Маџар. Многи воле готовину. Он ипак на крају додаје да би укидање тог апоена осиромашило расположиву новчану масу и са техничке стране произвело извесне проблеме.

    Најчешћи аргумент критичара предлога ЕЦБ-а је да у време када су у неким банкама широм света камате на штедњу чак и негативне, грађани новац држе код куће, па им је практичније да штедњу чувају у већим апоенима.

    Славиша Тасић, професор на Универзитету Мери у САД, каже да су криминалци само згодно објашњење и да Марио Драги има и неке друге разлоге зашто предлаже укидање новчанице од 500 евра.

    У намери да преко стимулисања инфлације подстакне привредни раст, ЕЦБ је увео негативну каматну стопу на депозите, које банке држе код ове европске централне монетарне институције.

    – У нормалним ситуацијама, кад банка депонује новац код централне банке, она добије неку камату. Код ЕЦБ, и неких других централних банака, данас та стопа је негативна и износи минус 0,3 одсто. То значи да за чување вишка новац треба ЕЦБ платити. Проблем за политику негативних каматних стопа је постојање кеша. Кад су камате негативне банкама и финансијским институцијама више се исплати да држе кеш него да га позајмљују ЕЦБ или државама по негативним каматним стопама. Како држање кеша има своје трошкове, многи ипак депонују новац код ЕЦБ и по негативној стопи, али то има свој лимит и у неком тренутку више се исплати држати кеш него плаћати камату на свој сопствени новац. Укидањем највеће новчанице, држање кеша постаје још скупље и незгодније, чиме се финансијски систем подстиче да подржи негативне камате и да не побегне у кеш – објашњава Тасић.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com