• Gradovi

    Данас се обележава Међународни празник рада – 1. мај

    Међународни празник рада, 1. мај, биће обележен данас традиционалним окупљањем синдиката, шетњом и полагањем венаца на споменик Димитрију Туцовићу на београдској Славији, а представници синдикалних организација и социолози поручују да радници у Србији сваки 1. мај дочекују у све тежим условима, суочени са све већим губитком радних права, а о чему се све мање говори у друштву.

    Савез самосталних синдиката Србије и Уједињени грански синдикати Независност најавили су да ће и ове године, традиционално, обележити Међународни празник рада протестом у центру Београда и шетњом до споменика Димитрију Туцовићу, као и читањем првомајског прогласа. Парола овогодишњег протеста је „Веће плате – за опстанак и останак”.

    Председник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Љубисав Орбовић каже да ће синдикати указати почаст радницима који су далеке 1886. у Чикагу штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно време, чувене „три осмице”, али и скренути пажњу на актуелне проблеме.

    „Нажалост, у тешким смо проблемима, плате су нам релативно ниске, иако је било помака и повећања зарада, због ниске основице тешко ћемо достићи нормалне стандарде и просек. Минимална зарада у Србији је и даље испод минималне потрошачке корпе за 20 одсто, а просечна зарада за 40 одсто нижа од просечне потрошачке корпе, што говори у ком стању се налазимо”, рекао је Орбовић за Танјуг.

    Навео је да у Србији пола милиона грађана прима плату у висини минималне потрошачке корпе.

    Говорећи о условима у којим радници раде саговорник Танјуга подсећа да је прошле године на радном месту настрадало чак 53 радника, а од почетка ове 12, што по његовом мишљену говори о томе колико се посвећује пажња условима у којима радници раде.

    Орбовић каже да синдикати настоје да истрају у борби за радничка права и указује на чињеницу да треба да се изборе и са чињеницом да су сада и они на неки начин „нападнути”.

    „Сада да би неко био председник синдиката у некој фирми потребна је велика храброст. Многи синдикални лидери великих колектива добили су отказе, иако их сада, полако после спорова враћамо на радна места”, каже Орбовић.

    Он такође истиче да је тема радничких права сада потпуно у другом плану и да млади, изморени гледајући претходне генерације, одлазе да раде за веће плате у иностранство.

    И председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС) Ранка Савић каже да се већ деценијама Међународни дан рада у Србији дочекује с констатацијама да положај радника у Србији није добар и тврди да у „новијој историји положај радника у погледу права никад није било гори”.

    „Релаксирана је могућност отказа, радници живе у непрекидном страху од отказа, а кад имате радну снагу која је уплашена, њом је лако манипулисати и послодавци то користе”, каже Савићева за Танјуг.

    Она наводи да је проблематично то што се прековремени рад не плаћа, већ спорадично за то добијају слободни дани које опет радници не могу увек да користе јер су потребни послодавцу.

    У Србији је минимална зарада једна од најнижих у региону, истиче Ранка Савић.

    „Дефинитивно ни на овај 1. мај не можемо да будемо задовољни што се тиче права радника, а ни радом синдиката”, оценила је и додала да је синдикална сцена у Србији расцепкана, несложна и радници се оправдано љуте на синдикате.

    Савићева каже да су радници у Србији генерално незадовољни својим положајем, али се не буне, јер се „боје да не изгубе парче хлеба”, те да све више наших грађана одлази у иностранство у потрази за плаћенијим пословима и да је у 2017. 100.000 њих отишло у земље ЕУ и широм света да ради.

    Проблем је, како каже, и перцепција која влада о томе да је српски радник добар, али је јефтина радна снага.

    „Синдикати морају да устану против те перцепције и да не пристајемо да радимо за 250 или 300 евра, то је нецивилизацијски у 21. веку”, рекла је Ранка Савић.

    Социолог Нада Новаковић, научна сарадница Института друштвених наука, каже да радници сваки нови Први мај дочекују у све тежим условима, са све већим губитком радних права, што је последица класних односа, системске супротстављености капиталиста и најамних радника.

    Она каже да је радничка класа у последњих 30 година историјски деградирана и толико обесправљена да не представља никакву друштвену претњу по интересе настале капиталистичке класе.

    „Обесправљена, експлоатисана, размрвљена и осиромашена радничка класа Србије нема шта да слави Првога маја. То је празник који подсећа на времена када су радници имали далеко важнију улогу у друштву, радили и живели у бољим и условима достојног човека, а нису страховали за посао, зараду и голи опстанак себе и породице”, каже Новаковић.

    Истиче и да „таква каква је, представља лак плен манипулисања и утицаја капиталиста и њихових удружења. Да им се озбиљно одупре или супротстави нема сопствених и јаких синдикалних и политичких организација”, каже Новаковићева и додаје да је тема радних права и њихове заштите у Србији сасвим скрајнута на маргине друштва.

    Она оцењује да већина радника Србије ради у условима у каквим су радили радници западне Европе почетком и средином 19. века.

    Зараде радника у Србији су, према међународним статистикама, далеко испод зарада у већини земаља у региону, каже Новаковић.

    „Данашњим радницима Србије највише недостају посао, сигурност, зарада, право на доступно образовање и лечење, да би могли достојанствено радити и живети. Анализом радног законодавства и свакодневне праксе, радници у Србији су класа којој не припадају ова људска права, већ су резервисани за припаднике капиталистичке класе”, каже Новаковић.

    Закључује да првомајски празници и славља поводом њега само прикривају стварне односе моћи између обесправљене и размрвљене радничке и моћне капиталистичке класе.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com