• Južna Srbija

    DEBAKL MEDIJSKE “REFORME“? Poništen medijski konkurs u Nišu, nezakonito podeljeno 50 miliona dinara budžetskog novca, građani plaćaju i sudske troškove

    medijiNakon poništavanja medijskog konkursa u Leskovcu, Upravni sud  poništio je konkurs za sufinasiranje medijskih projekata u Nišu kojim je podeljeno 50 miliona dinara.

    Sud je utvrdio brojne nepravilnosti u raspodeli budžetskog novca građana Niša za sufinansiranje medijskih projekata 2015. godine.

    Utvrdjeno je da  prilikom odlučivanja o raspodeli novca Nišlija, gradske vlasti i komisija nisu jasno obrazložili zbog čega, koliko i kome daju novac, ali i da su pojedini članovi konkursne komisije bili u sukobu interesa, jer su istovremeno radili za neke od medija koji su učestvovali na konkursu.

    Tužbe Upravnom sudu podneli su radijo Banker i Južne vesti.

    Upravni sud je poništio odluku gradskih vlasti i naložio da ponove proceduru.

    Tako će, uz poništenje konkursa, zbog pogrešnih poteza komisije i gradskih vlasti,  poreski obveznici u Nišu morati da plate i sudske troškove od oko 140.000 dinara.

    Postavlja se pitanje, šta sada, ko je kriv za nenamensko trošenje budžetskog novca?

    Pare iz budžeta već su podeljene privatnicima.

    Upravni sud je utvrdio da je to učinjeno nezakonito.

    Građani su dvostruko oštećeni.

    NOVINE

    Njihov novac je postupcima nadležnih trošen nenamenski, a uz to moraju ni krivi ni dužni da plaćaju i sudske troškove.

    Da li će i ko odgovarati za ove propuste?

    Ovu temu je na sednici Skupštine grada Niša pokrenuo odbornik Branislav Jovanović, ali mu je ekspresno isključen mikrofon i oduzeta reč.

    Još uvek nema  reakcije čelnika gradskih vlasti, ali ni medijskih udruženja (UNS, NUNS, ANEM, LOKAL PRESS, NDNV) okupljenih u medijskoj koaliciji.

    Oni su bili glavni zagovornici projektnog finansiranja medija, davali su većinu članova konkursnih komisija, imali su u prethodnom mandatu Vlade Srbije pomoćnika ministra Sašu Mirkovića i državnog sekretara zaduženog za informisanje Sašu Mirkovića, bivšeg čelnika ANEM-a.

    Juče je još jedan  čelnik medijske koalicije i generalni sekretar UNS-a Nino Brajović izabran za državnog sekretara Ministarstva kulture i informisanja.

    Očigledno da u Srbiji postoje novinarska udruženja koja su jako bliska svim vlastima, koja u različitim sazivima uvek imaju čelne ljude u Ministarstvu kulture i informisanja.

    Da podsetimo, pomoćnik ministra kulture u Vladi Vojislava Koštunice bio je potpredsednik NUNS-a Dragan Janjić.

    Zanimljivo da je UNS prošle godine dobio 450000 iz budžeta grada Niša, dok je NUNS projektom edukovao nišku lokalnu samoupravu kako da sprovodi medijske konkurse.

    Kakva edukacija – takvi i efekti, rekao bi naš narod.

    Pošteno, pa na Sud.

    A Upravni sud ocenio da je konkurs u Nišu sproveden suprotno zakonu i na štetu javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

    mediji kamera

    Inače,  na niškom medijskom konkursu odluku o raspodeli novca donosila je tročlana komisija kojom je predsedavao Goran Vladković, vlasnik OK radija iz Vranja, a u njoj su bili  novinar Dušan Stojanović i novinarka agencije BETA i leskovačkog portala JugMedia Biljana Ljubisavljević.

    Oni su najveći deo sume od 50 miliona dinara namenjenih javnom informisanju u Nišu, prema oceni Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF), raspodelili na način koji nije ostvarivao javni interes.

    Slične stvari dešavaju se širom Srbije i tek će biti posla za sudske organe.

    Ipak, nema dileme da je najveća krivica za sva ova dešavanja na kreatorima seta medijskih zakona (Ivan Tasovac, Saša Mirković, UNS, NUNS i ANEM) koji su nedorečenim zakonskim rešenjima, omogućili ovakve pojave.

    Kako pišu Južne vesti, više od 86 % novca na niškom konkursu 2015. godine dobili  su Televizije Belami, Zona, Kopernikus,  i Narodne novine, mediji koji su u izveštaju Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije označeni kao mediji koji su „vlasnički, finansijski ili uređivački bliski vlastima“.

    Svi pomenuti mediji su tokom suđenja tvrdili da je odluka gradskih vlasti o raspodeli novca potpuno zakonski ispravna, i predlagali sudu da tužbu odbaci, tvrde Južne vesti.

    Posebno je sporno što i pored ogromnog interesovanja javnosti, niške vlasti nisu objavile kriterijume na osnovu kojih je novac raspodeljen, niti obrazloženje same konkursne komisije.

    Konkursna komisija koja je odlučivala o raspodeli skoro pola miliona evra odlučila je da javnosti ne dozvoli uvid u svoj rad, pravdajući se tvrdnjom da bi to „usporavalo njen rad“.

    Upravni sud je prošle nedelje već poništio i prošlogodišnji „medijski konkurs“ u Leskovcu.

    M.P.

    1 Komentar

    1 Komentar

    1. Љубомир Костић

      21. децембра 2016. at 08:10

      Начин на који је у овом тренутку решено финансирање средстава јавног информисања у Србији је испод сваког нивоа. У протеклих неколико година су редом приватизовани локални медији широм Србије, а новац који су ти медији до тада добијали из локалних буџета је преусмерен на финансирање медија у приватном власништву по конкурсима, или, боље речено, „конкурсима“. Злоупотреба има на све стране, тако да је то одличан пример како се ствара финансијско-политичка олигархија. Локални политичар дели новац локалним медијима који извештавају јавност о његовом раду и о раду његових политичких супарника. Контролу трошења новца врши исти тај локални политичар, а злоупотребе треба да спречи опозиција на локалном нивоу. Опозициони политичари уочавају неправилности, али имају само те исте медије који су добили новац из буџета као средства да о томе обавесте јавност. Локлани медији и њихови власници не желе да секу грану на којој седе, па о злоупотребама неће обавестити своју публику. Бирачи имају искривљену слику о томе како се троши њихов новац, те се у складу с тим понашају на изборима. И тако у круг.

      Описано стање ствари, наравно, нема везе с истинском демократијом.

      Ипак је мање лоше решење било постојање локалних медија у јавном власништву.

      Како поправити штету која је већ начињена и уредити област јавног информисања на ваљан начин? Одговор није лак нити прост, али би се могло почети контролом пословања медија који су, наравно, сви привредна друштва. Волео бих да сазнам да ли и какве уговоре о раду имају позната лица која гледамо на локалним телевизијама, да ли им тече радни стаж и да ли њихови послодавци редовно уплаћују доприносе на њихове зараде. А шта је тек са сниматељима, новинарима, техничарима, пословним секретарима, возачима, књиговођама и другима?

      О томе како се води борба против корупције у овој земљи када је могуће да се 50 милиона динара потроши ненаменски, а никоме не фали ни влас косе са главе, биће посебно речи.

      Љубомир Костић

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com