BG

Деца и интернет – шта кажу наставници основне школе?

 

 

Почетком 2016. године у Републици Србији је на снагу ступио Закон о информационој безбедности, а успостављено је и Тело за координацију послова информационе безбедности. Истовремено, изабрана је радна група за писање Националне стратегије о развоју информационе безбедности чиме је створен простор за унапређење
правно-институционалног оквира заштите деце на интернету.

Последња истраживања која је спровео УНИЦЕФ говоре да деца почињу да користе интернет пре шесте године. Скоро 90 одсто њих интернет користи у просеку 80 минута сваког дана, а свако треће дете изложено је некој врсти садржаја који је за њих узнемирујући.

О заштити деце на интернету и опасностима с којима се деца могу сусрести за рачунаром обавили смо разговор с наставницима у Основној школи „Лела Поповић“ у Миљковцу код Ниша. Наши саговорници су наставници информатике и рачунарства и радо говоре о искуствима стеченим у непосредном раду с ученицима.

Kада треба започети едукацију деце о безбедном коришћењу интернета?

„Децу треба правилно подучавати о интернету од оног тренутка када родитељи или наставници сазнају да дете користи интернет.“, јасно одговара Ренато Мацур, на основу искустава у раду у школи, али и из личних искустава.

„Децу треба едуковати о интернету када почну да га користе, али и непосредно пре тога“, допуњује Соња Златановић, наставник математике и информатике и рачунарства, „јер је, свакако, боље дете правовремено припремити за сусрет са једном новом ствари, него каскати за догађајима.“.

„Углавном се деца сусрећу с интернетом још у предшколском узрасту, те тада се морају и едуковати о рачунарству уопште, па и о интернету.“, појашњава Марко Кукурековић, такође наставник информатике и рачунарства.

Kаква је и колика улога родитеља у едукацији деце о безбедном коришћењу интернета?

„Улога родитеља у едукацији деце о безбедном коришћењу интернета је, свакако, велика. Улога родитеља је, у ствари, најважнија јер простора за злоупотребу интернета много више има код куће, за личним рачунаром, него у школи или на неком другом месту. Зато је улога родитеља, најчешће, пресудна у заштити деце на интернету.“, кажу наши саговорници.

Да ли су родитељи довољни обучени за едукацију деце о безбедном коришћењу интернета заиста и изврше?

„Не, родитељи нису довољно обучени да правилно едукују и заштите децу на интернету.“, слажу се три наставника с којима смо разговарали. „Неопходно је да се родитељи боље информишу о опасностима које постоје на интернету и о начинима заштите. То могу да учине у школи, управо на интернету где постоје томе посвећени сајтови и на друге начине.“, истиче Марко Кукурековић.

Kако ојачати родитељске компетенције у области безбедности деце на интернету?

„Има више начина како се родитељи могу боље припремити да помогну својој деци да се заштите на интернету. Одржавају се одговарајуће обуке на којима се родитељи могу ваљано припремити за борбу против различитих зала присутних у интернет простору.“, каже Ренато Мацур.

„Потребно је одржавати семинаре, трибине и предавања на којима би се родитељи упознали са заштитом деце на интернету, а треба издавати и одговарајуће брошуре и другу литературу.“, сматра наша саговорница Соња Златановић.

Да ли је неопходно прве кораке у области безбедности деце на интернету учинити и код деце предшколског узраста?

„Како већ рекосмо, чим деца дођу у додир с интернетом, треба их заштити на одговарајући начин. Заштита деце мора да буде осмишљена и спроведена у складу с њиховим узрастом и правилно усмерена на опасности којима су деца одређеног узраста најчешће изложена.“

Да ли је увођење информатике у петом разреду основне школе и колико допринело унапређењу знања деце о безбедном коришћењу интернета?

„Тешко је о томе говорити, кратко је време које је прошло од увођења информатике и рачунарства до данас.“, сматрају Ренато Мацур и Соња Златановић.

Марко Кукурековић има другачије схватање. „Увођење информатике у наставни план за пети разред основне школе је знатно допринело унапређењу знања деце о интернету, али је садашњи фонд часова из овог предмета недовољан. Треба увести већи број часова рачунарства и информатике.“

Сведоци смо дигитализације читавог друштва. Kако приступити у таквом окружењу заштити деце и омладине на интернету?

„Морамо обогатити садржаје слободног времена деце, како би им што мање времена остало за интернет.“, кажу наши саговорници. „У заштиту деце мора да се укључи школа, али и друге институције. Врло је важно разговарати с децом – у школи и у кући; упознати их с опасностима које носи интернет.“

Kако заштити децу од игара изазова током којих могу да несвесно науде себи и свом здрављу?

„Деца морају да буду едукована и упозната с последицама играња таквих игара.“

Светска здравствена организација најавила је, крајем прошле године, а сада је и службено објавила, своју нову, 11. по реду, верзију Међународне класификације болести, у којој је у делу менталних болести и зависности укључена и – зависност од играња видео игара.

Болест под називом „Gaming disorder“ манифестује се као понашање у којем појединац нема контролу над својим навикама играња. Kао и код осталих зависности, „болесник“ даје приоритет видео играма насупрот осталим дневним активностима и то на начин да играње има предност над свим другим понашањима и доводи до негативних последица.

Министарство трговине, туризма и телекомуникација Републике Србије покренуло је платформу за развој информационог друштва, под слоганом „Паметно и безбедно – Smart and Safe“.

Циљ ове иницијативе је едукација и подизање свести о неопходности брзог, правилног и усмереног укључивања грађана, образовног система и привреде у савремене дигиталне токове.

Kолики је, по вама, домет ове акције?

„Иницијатива Министарства је одлично замишљена и подржавамо је. Међутим, ова акција, за сада, нема довољан домет јер није ваљано промовисана. У остварење платформе за развој информационог друштва треба да се укључи читаво друштво.“

Захваљујући новом закону, деца у Француској млађа од 15 година, од пре неколико дана, више не смеју да користе мобилне телефоне у току наставе. Забрана коришћења мобилних телефона током наставе је, у ствари, актуелна од 2010. године, а са новим законом забрањена је њихова употреба и за време одмора, као и за време ручка.

Да ли би то била добра мера и за Србију?

„Таква мера би била врло добродошла и у нашој земљи. Деца су сада превише зависна од мобилних телефона. Када не би толико користила мобилне телефоне, деца би више међусобно разговарала.“, једнодушни су наши саговорници.

Треба веровати нашим саговорницима, наставницима информатике и рачунарства у основној школи. Они, ипак, најбоље виде однос деце и савремене рачунарске технике.

У Нишу,  септембра 2018. године

Драгана Костић

Фото: Љубомир Костић

(Израду овог медијског садржаја суфинансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh