Према последњим истраживаима која је спровео УНИЦЕФ, утврђено је да деца почињу да користе интернет пре шесте године.
Скоро 90 одсто њих интернет користи у просеку 80 минута сваког дана, а свако треће дете изложено је некој врсти садржаја који је за њих узнемирујући.
Према подацима Министарства трговине, туризма и телекомуникација објављеним на порталу “Паметно и безбедно“ у Србији 64,7% домаћинства и 99,8% предузећа има доступан интернет.
Преко 90 процената, чак 91,8 посто становника Србије користи мобилни телефон.
Број корисника мобилних телефона је виши од броја писмених грађана Србије.
Образовање, забава, комуникација, информисање, наука, пословање, производња, па и организација живота све више постају дигитални.
У Србији је изузетно висок и проценат корисника друштвених мрежа, пре свега Фејсбука, Твитера и Инстаграма.
90,3 посто интернет популације од 16 до 24 године је на друштвеним мрежама.
Младима су информационе технологије обавезно средство комуникације, дружења, учења, забаве.
90 процената деце школског узраста има приступ интернету.
63 посто ученика поседује паметни телефон, 54 процента сопствени ИТ уређај.
Деца се рађају окружена екранима, у дигиталној култури као природној слици света.
Формирају се нове генерације дигиталних грађана.
Роботика и интернет свих ствари су наша садашњост.
Дигитална трансформација је незаустављива и неопходан је њен усмерен развој.
Дигиталне технологије могу да буду изузетно корисне друштву, али предстљављају понекад и велику опасност.
Та опасност је нарочито изражена када су у питању осетљиве групе, а поготово деца и омладина.
Злоупотреба интернета представља опасност која констатно вреба децу на друштвеним мрежама, игрицама, интернету.
Заштита деце на Интернету подразумева физичку, психичку и моралну безбедност малолетних лица током обављања свакодневних активности на Интернету (сурфовање, четовање, коришцење друштвено-социјалних мрежа, онлине игрице).
Циљ је заштити децу од непримерених садржаја, негативних ефеката коришћења Интернета и подићи ниво свести и знања о томе на који начин виртуелна стварност утиче на децу и докле смеју да се упуштају у дигитални свет, а да то буде безбедно и без последица.
Многи мисле да је један од начина заштите деце од дигиталних технологија, забрана коришћења мобилних телефона у школи.
Ученица другог разреда нишке гимназије „Светозар Марковић“ Лара Новак (16) након повратка из Штутгарта где је живела месец дана и похађала тамошњу школу, међу најупечатљивијим утисцима које је донела из Немачке су они који се односе на коришћење мобилних телефона.
„Ученици не смеју ни да помисле да користе мобилни телефон за време часа или малог одмора.
Макар да ученик само држи телефон у руци, професор је дужан да га пошаље код директора и да му одузме телефон.
Kоришћење мобилних телефона, дозвољено је само у мензи, за време паузе за ручак“, каже Лара.
Сличан Закон ступио је 3. септембра 2018. године у још једној од највећих земаља Европске уније, Француској.
Захваљујући новом закону, деца у Француској млађа од 15 година више не смеју да користе мобилне телефоне у току наставе.
Забрана коришћења мобилних телефона током наставе је ступила на снагу 2010. године, а новим законом забрањена је њихова употреба и за време одмора, као и за време ручка, слично као у Немачкој
Школе имају право да изаберу да ли желе да укључе забрану и за ученике старије од 15 година. Такође, постоје и изузеци у забрани, када су у питању деца са посебним потребама.
По новом закону ученици ће морати да угасе своје мобилне телефоне или да их оставе у школском ормарићу.
Француски министар образовања Жан Мишел Бланкер је у јуну подржао нови закон и назвао га „Закон 21. века“. Овај закон ће, како је рекао, побољшати дисциплину међу 12 милиона ученика у Француској.
Видећемо да ли ће праксу највећих земаља Европске уније применити и Србија.
Драгана Костић
Фото: Љубомир Костић
(Израду овог медијског садржаја суфинансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
