„Између сећања и заборава” назив је изложбе која се 31. марта отвара у Кући легата, на којој ће бити приказано око 80 дела Колекције Јовичић. Бранко Поповић, Богдан Шупут, Ђорђе Андрејевић Кун, Малиша Глишић, Игњат Јоб нека су од наших сликарских имена чије ће слике бити изложене а које никада до сада нису биле виђене у јавности.
Зоран Јовичић почео је да формира колекцију пре четрдесетак година, пасионирано набављајући дела на сајмовима антиквитета, аукцијама, током сусрета са другим колекционарима. У овом тренутку на списку збирке налази се око 200 слика, једна од најстаријих јесте мртва природа Анастаса Боцарића, која датира с краја 19. века, а најмлађи рад је слика Александра Пријића, из 1954.
Неке од слика, тачније њих 117, публика је имала прилику да види 2013, на поставци која је организована такође у Кући легата – избор се тицао некадашњих професора и ђака Уметничке школе у Београду, формиране 1919, и њихових радова. Тада је, уз доста имена која су широј јавности непозната, пред публиком било и стваралаштво великог броја жена које су школу похађале. Овај други, нови поглед на колекцију, базира се на другачијем приступу – тежиште је на међуратној сцени, ауторима који су јавности познатији али делима која су атипична.
– Иако ће и овога пута бити слика из 19. века, као и из шесте деценије двадесетог, решили смо да акценат ставимо на два ударна периода између два рата: трећу деценију, коју можемо сматрати конструктивистичком, и четврту, коју можемо назвати колористичком. То је време када, од Надежде Петровић, почиње наша истинска модерна, мада смо увек каснили за Паризом и њиховом школом, на коју су се наши уметници угледали. Углавном ће преовлађивати пејзажи мада нисмо запоставили ни портрет. Међу представљеним ствараоцима биће и Анђелија Лазаревић, ћерка нашег књижевника Лазе Лазаревића, која је рано преминула, Јелисавета Ч. Петровић, Даница Јовановић, Милан Бутозан, леп дечји портрет Петра Лубарде. Посетиоци ће моћи да виде и једну необичну слику Цуце Сокић из 1946. године, рађену на картону, где она, као уметница грађанске провенијенције, даје свој приказ Првомајске параде. Једини живи уметник чије ће дело бити изложено је Богољуб Јовановић – објашњава Светлана Јовичић, историчарка уметности.
У пратећем каталогу Ирина Суботић, историчарка уметности, истиче да другим приказом своје колекције брачни пар Јовичић указује на слике и цртеже који допуњују наша знања о великом броју често атипичних, можда почетничких, а у сваком случају веома занимљивих дела углавном еминентних стваралаца са подручја некадашње заједничке државе и додаје: „То су дела која својим јавним излагањем, као медијским посредовањем, сада улазе у корпус историје српске и југословенске уметности не као незаменљива ремек-дела већ као артефакти који шире наше поимање локалног сликарства, обогаћују ризницу наше историје уметности, контекстуализују ликовну сцену и додају аргументе личним историјама уметника”.
