Društvo

Демографија Градске општине Палилула у Нишу

 

Александар Ждрале, председник нишке Градске општине Палилула, суочен је с великим интересовањем медија за рад Градске општине. Прво је разговарао с екипом РТС-а, а, одмах затим, примио је и нашег извештача. „Такав је данашњи дан.“, стоички коментарише председник, како и приличи официру Војске Србије. Ево како нам је председник Градске општине представио демографију дела територије Града Ниша која обухвата део градског језгра и села јужно од Ниша.

„Према подацима Републичког завода за статистику, број становника на територији Градске општине Палилула, по попису из 2011. године, износи 73 801. Процена званичне статистике о броју становника Палилуле дата на почетку 2015. године је нешто нижа – 73 410 становника. Број становника до 15 година старости је 10 873, од 15 до 65 година старости 51 555, а преко 65 година старости 11 373.“

„Према попису из 2011. године, највише становника (68 612) на територији Градске општине изјаснило се као Срби. Друга по бројности етничка група су Роми, око 4 250, мада се тај број мења. Процењује се да Рома има више од наведеног броја, ако се урачунају и повратници из земаља Европске уније.“

Која су демографски најугроженија насеља у Градској општини Палилула?

„Демографски најугроженија насеља на територији Палилуле су сеоска насеља, где је број старијих од 65 година око осамнаест хиљада, у свих петнаест села у Градској општини.“

„Већи природни прираштај бележе два ромска насеља, која су, истовремено, социјално, економски и инфраструктурно најугроженија. По овим параметрима, угрожена су и сеоска насеља, поред тога што бележе низак природни прираштај и миграције ка већим срединама.“

На који начин Градска општина делује у циљу поправљања демографске слике Града Ниша?

„Градска општина Палилула није јединица локалне самоуправе и нема ингеренције да директно интервенише како би побољшала демографску слику на територији општине, али зато прати активности Града Ниша, те сопственим пројектима и активностима покушава да побољша услове за демографски раст, као што су помоћ самохраним мајкама у сарадњи са Центром за социјални рад, затим помоћ најбољим ученицима, старање о комуналној инфраструктури најугроженијих насеља и омогућавање одређених здравствених и социјалних услуга руралном подручју.“

„Имали смо и један случај у коме смо новцем помогли, у сарадњи са Центром за социјални рад, вантелесну оплодњу једне наше суграђанке.“

Према подацима званичне статистике за прошлу, 2017. годину, Градска општина Палилула има скроман позитиван миграциони салдо, по основу миграција унутар земље, од  +109 становника.

Исте године, забележен је негативни природни прираштај од -219 људи. Негативна стопа природног прираштај у Палилули износи чак -3,0 промила, а негативна стопа природног прираштаја становништва у Граду Нишу износи -3,6 промила. Број становника Градске општине је процењен на 72 942, мање него на последњем попису. Имате ли коментар?

„Кључ поправљања демографије је у обезбеђивању егзистенције младих људи. Треба нам још више индустрије и што више радих места, да би се млади могли одлучити на рађање. Људи иду трбухом за крухом, тамо где има посла и услова за достојанствен живот и рад. Захваљујући подршци Владе и председника Републике Србије, нови инвеститори граде производне погоне на територији општине (ЛЕОНИ, ЦУМТОБЕЛ) и мењају слику о привредном развоју наше средине и упошљености становника Палилуле“.

Шта бисте поручили читаоцима за крај?

„Имамо то задовољство да објавимо вест да је наш Ниш, а, пре свега, Палилула, богатија за 119 малих осмеха и 117 срећних нових мама у првом кварталу 2018. године.“

„Жеља руководства општине је да на прави начин покушамо да окупимо маме са Палилуле. То, у овом тренутку, није могуће, највише због бројног стања, које, на наше задовољство, расте из дана у дан, али тражимо могућност да окупимо маме и бебе на дружењу и упознавању. Такође, настављамо са акцијом постављања нових мобилијара и опремања  игралишта тамо где их нема јер се наша заједница шири, али и о здравственој заштити саветима и доступности лекара и педијатара на нашој територији.“

Ниш,  јул 2018. године

Текст: Љубомир Костић

Фото: Д.Видојковић

(Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ниш. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh