Републички завод за статистику објавио je податке о виталним догађајима и унутрашњим миграцијама становништва у 2017. години.
Како нас званична статистика обавештава, број становника Републике Србије је у 2017. години опао, по основу негативног природног прираштаја (без одлива по основу исељавања у друге земље), за 38 828 људи, на нешто мање од седам милиона двадесет једне хиљаде становника.
У Србији само шест локалних самоуправа има позитиван природни прираштај. Град Нови Сад је бројнији, по основу позитивне разлике између броја живорођених и броја умрлих, за 284 становника, од чега сам Нови Сад има природни прираштај од 375 становника, а Петроварадин негативни природни прираштај од 91 становника. Позитиван природни прираштај имају и Сјеница, Нови Пазар, Тутин, Бујановац и Прешево. Све остале локалне самоуправе имају негативан природни прираштај, укључујући и градске општине Београда и Ниша.
У Србији постоје четири општине у којима је негативни природни прираштај већи од 20 промила, што значи да су по том основу прошле године изгубиле више од 2% свог становништва: Жабари -21,1 промил, Бабушница -22 промила, Гаџин Хан -26,6 промила и Црна Трава -29,7 промила.
Читав низ општина у Србији има негативан природни прираштај већи од 10 промила (већи од 1%): Бела Црква, Пландиште, Нови Кнежевац, Чока, Сечањ, Косјерић, затим три општине у Колубарском округу – Љиг, Мионица и Осечина, потом Владимирци, Коцељева, Лучани, Деспотовац, чак пет општина у Расинском округу – Александровац, Брус, Варварин, Трстеник и Ћићевац, па четири општине у Шумадијском округу – Баточина, Кнић, Рача и Топола.
У Борском округу три општине имају негативни природни прираштај већи од 10 промила: Кладово, Мајданпек и Неготин, а у Браничевском округу чак седам општина: Велико Градиште, Голубац, Жагубица, Кучево, Мало Црниће, Петровац на Млави и поменути Жабари.
Читав Зајечарски округ, који обухвата Град Зајечар и општине Бољевац, Књажевац и Сокобања, има негативан природни прираштај већи од једног процента. Тако је и у Лебану, Медвеђи, Ражњу, Сврљигу, Димитровграду, Смедеревској Паланци, Босилеграду и Житорађи.
Читава Република Србија има негативан природни прираштај од -5,5 промила.
Подаци о миграцијама становника унутар земље показују да су се, током 2017. године, око 6 400 људи доселило у Београд и 670 људи у Војводину.
Из Шумадије и Западне Србије се иселило нешто мање од 4 100 људи, а из Јужне и Источне Србије 3 020 становника.
Становници су се доселили, како је речено, у Град Београд, затим у Нови Сад (око 1 800), Суботицу (око 290), Крагујевац (око 54) и Ниш (око 390).
Позитиван миграциони салдо, у мањој мери, имају и Бачки Петровац, Сремски Карловци, Ада, Кањижа, Пећинци, Рума, Стара Пазова, Панчево, Чајетина, Јагодина, Варварин и Дољевац. Из свих других места у држави, становници се више исељавају него што се досељавају.
Сјеница, рецимо, има природни прираштај од 65 становника у прошлој години, али се из Сјенице у исто време иселило 144 становника.
Из Града Врања се иселило око 240 становника, из Града Лесковца око 360, из Града Ужица око 350, исто толико из Града Смедерева, из Града Краљева око 380 људи, а из Града Крушевца око 250. Сви подаци, наравно, односе се на разлику између броја исељених и броја досељених.
Занимљиво је да су се 2017. године у Србији највише преселила лица старости од 15 до 34 године живота, и то осетно више жена него мушкараца; више од 20 хиљада жена старости између 25 и 34 године су промениле место становања.
Индекс старења становништва, који је једнак количнику броја становника старијих од 60 година и броја становника млађих од 20 година, у Нишу износи 142,2. Значи, за 42,2% има више старијих од 60 година него млађих од 20 у највећем српском граду јужно од Београда..
Такође је занимљиво да су међу пресељенима најбројнија издржавана лица (57%), а много мање активна лица (35%). Лица с личним приходом чине 8% пресељених.
Јасно је да број становника Србије убрзано опада и да је природни прираштај позитиван само спорадично. Такође је очито да се становништво убрзано концентрише у Граду Београду и у неколико већих градова, а рубни делови земље остају слабо насељени.
Да ли се може очекивати да ће се држава Србија, на дужи рок, одржати као самостална и целовита држава с оваквом демографском сликом?
Ниш, 29. јун 2018. године
Драгана Костић
Фото: Љубомир Костић
(Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ниш. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
