U delu izveštaja senatskog odbora za spoljne poslove o ruskom uticaju u Evropi, navodi se da je u Srbiji, prema podacima Stejt departmenta značajno povećan broj nevladinih organizacija i medija s proruskim stavom, čemu se treba suprotstaviti, posebno imajući u vidu centralnu ulogu Srbije na Balkanu.
Izveštaj je danas objavio najviše rangirani demokrata u senatskom odboru Ben Kardin koji je rekao da dok američki predsednik Donald Tramp na medjunarodnom planu ne radi ništa, ruski predsednik Vladimir Putin „nastavlja da poboljšava svoj asimetričan arsenal i traži dalje mogućnosti da omete vlade i podrije podršku demokratskim i medjunarodnim institucijama koje su SAD i Evropa gradili poslednjih 70 godina“.
Srbija je važna zemlja u regionu s obzirom na centralni geografski položaj i komplikovanu skorašnju istoriju s raspadom Jugoslavije, navodi se u dokumentu „Putinovi asimetrični napadi na demokratiju u Rusiji i Evropi: Implikacije po nacionalnu bezbednost SAD“ koji su potpisali samo članovi senatskog odbora iz Demokratske partije.
„Asimetričan arsenal ruske vlade u Srbije je mnogostruk i veoma efikasan u održavanju javne podške snažnim odnosima s Moskvom. To je postignuto uz ulaganje malo napora u protivmere sa strane Evropske unije i SAD. S obzirom na centralnu ulogu i uticaj Srbije na Balkanu, svaka strategija za suprotstavljanje malignom uticaju treba da počne s Beogradom“, navodi se izveštaju.
U izveštaju se navodi i da lideri Srbije prolaze kroz teško političko okruženje, ali da nema sumnje da se Srbija suočava s pritiscima dok pokušava da „sedi na dve stolice“.
Senatori ocenjuju da će ruska propaganda nastaviti da utiče na javno mnjenje u Srbiji, ako ne bude značajnije odbrane. Vlasti Srbije ne rade dovoljno na suprotstavljanju uticaju Moskve, navodi se u izveštaju i dodaje da je „liderstvo bitno, i ako Srbija želi da udje u EU, mora preduzeti korake da se suprostavi ruskom asimetričnom arsenalu“.
Demokratski senatori navode da SAD moraju povećati pomoć Srbiji pošto je ona proteklih godina na silaznoj putanji.
Prema kongresnim podacima SAD su za Srbiju u fiskalnoj 2014. obezbedile 22,9 miliona dolara, u 2015. godini 14,2 miliona dolara, a u 2016. godini 16,8 miliona dolara. Za 2017. Obamina adminstracija je tražila 23 miliona dolara, dok je Trampova u budžetu za 2018. tražila 12,1 milion dolara.
SAD takodje moraju promeniti razmišljanje o smanjenju svog prisustva u regionu i raditi na više ekspanzivnom i više preduzetničkom pristupu koji dugoročno investira u izgradnju otpornosti i jačanje demokratskih institucija, uključujući njihov kapacitet da se suprotstave dezinformacijama, navodi se u izveštaju.
Vašigton takodje treba da nastavi da radi na podršsci naporima Srbije da bude više energetski nezavisna, budući da je najviše zavisna od energenta uvezenih iz Rusije, navodi se u tekstu.
Senatske demokrate ocenjuju da pored finansijske pomoći i američki zvaničnici treba da pojačaju svoje angažovanje.
SAD moraju poslati jasnu poruku da su spremne da ulože vreme i napore neophodne za podršku onima koji žele demokratsku budućnost u Evropi, navodi se u tekstu i dodaje da je prisustvo SAD na visokom nivou u regionu primetno smanjeno od pada Slobodana Miloševića pre više od 17 godina.
„Rusko angažovanje s liderstvom Srbije stoji u oštrom kontrastu s angažovanjem SAD. Predsednik (Aleksandar) Vučić se sastao s predsednikom Putinom najmanje 12 puta od 2012. Poslednji predsednik SAD koji je posetio Beograd bio je Džimi Karter 1980. Da popune tu prazninu, više zvaničnika SAD, uključujući članove Kongresa, treba redovno da putuje u region i prima visoke goste u Vašingtonu. SAD treba da pošalju jasnu poruku da su se vratile i da su spremne da ozbiljno rade na saradnji sa zemljama i saveznicima širom Evrope radi odbrane od malignih uticaja i pomognu zemljama da završe integracione procese“, navodi se u tekstu.
