Novosti online

Дежурни гости и савезници

Ове недеље је у Великој Британији и Француској обележена 75. годишњица искрцавања савезника у Нормандију. Церемонија у Портсмуту, на југу Британије, била је нарочито свечана. Присуствовала је британска краљица Елизабета Друга, амерички и француски председници Доналд Трамп и Емануел Макрон, и бројни лидери савезника у Другом светском рату, укупно из 16 држава. Велико страдање војника за победу над фашизмом, како и доликује, обележено је свечано, с поносом, а даме су биле у тоалетама светлих боја. Ипак, догодиле су се и две необичне ствари. Церемонији је присуствовала и немачка канцеларка Ангела Меркел, чија држава у овом рату јесте била учесница – али са друге стране.

КО СУ ВАШИ САВЕЗНИЦИ: Британска краљевска породица је на Твитеру поставила пост са фотографијом на којој се види како Тереза Меј представља Ангелу Меркел краљици, а у поруци је било написано да су представљени политичари из савезничких држава које су учествовале у искрцавању у Нормандији. На Твитеру су уследили коментари у којима су корисници приметили да је Немачка заправо била на другој страни и да је Меркелова у Портсмуту последња особа којој је требало пружити руку. Пост је касније избрисан и замењен фотографијама на којима није било немачке канцеларке. Али су га медији већ пренели.

„Тајмс” је тим поводом објавио чланак да није требало да буде превише тријумфализма у обележавању ове годишњице, јер су направљене грешке. „Премало је пажње посвећено огромним напорима Црвене армије, чије су жртве знатно веће него савезничке”, наведено је у тексту.

ГДЕ ЈЕ ИСТИНА: Други „пропуст”, који се после овог првог геста и не чини као омашка, био је тај што нико није позвао руску делегацију. Коментаришући овај гест Владимир Путин је био уздржан, чак је покушао и да се нашали. „Нисам ја дежурни гост. Имам довољно посла и овде. То уопште није проблем. Битно је нешто друго: истина о историји и ужасној трагедији која је задесила човечанство током Другог светског рата. То никада не смемо да заборавимо, не смемо да пренебрегнемо те догађаје и издамо наше претке, очеве и дедове. То не смемо да радимо”, рекао је Путин, који је шаљиво додао да, ако желимо да се бавимо теоријом завере, онда можемо да помислимо да су „западни лидери желели мало да ћућоре између себе, пре него што почну да разговарају са Русима”.

Анкета коју је спровео француски „Фигаро” на свом сајту показала је да je више од 80 одсто испитаника, а гласало је њих 43.500, сматра да је Путин требало да буде позван на обележавање Дана Д.

Са обе­ле­жа­ва­ња го­ди­шњи­це ис­кр­ца­ва­ња у Нор­ман­ди­ји у Пор­тсмуту (Фо­то EPA-EFE/Owen Co­o­ban)

ЦИА ТРАЖИ САВЕЗНИКЕ: Занимљив снимак једног таквог ћућорења „процурио” је у „Вашингтон посту”, који је објавио садржај прошлонедељног наводног разговора америчког државног секретара Мајка Помпеа са јеврејским лидерима о проблемима са којима се суочава америчка администрација у покушајима да венецуеланску опозицију уједини. Посао је оценио као „ђаволски тежак”. „Чим Мадуро оде, сви ће подићи руке и рећи: Узми мене, ја сам следећи председник Венецуеле”, рекао је Помпео и додао да би то учинило више од 40 људи који верују да су законити наследници Мадура. Ако је веровати „Вашингтон посту”, Помпео је признао да на уједињењу венецуеланске опозиције ради још од 2017. године, откако је преузео дужност шефа ЦИА. Овај његов посао за сада се показао неуспешним, а покушај државног удара 30. априла лидер опозиције и самопроглашени председник Хуан Гваидо приписао је недостатку консензуса међу Мадуровим непријатељима.

И сам Доналд Трамп је лансирањем лажне вести преко Твитера, о томе да су Руси рекли да су повукли своје војно особље из Венецуеле – покушао да помогне Помпеу. Испоставило се да Руси, не да нису повукли своје специјалце, него имају намеру да Мадуру помогну и више, уколико му помоћ буде затребала.

Амерички истраживачки центар „Пју” спровео је анкету о најважнијим проблемима за САД. Лажне вести су се нашле на петом месту (50 одсто), пре илегалне имиграције и тероризма (38 одсто). Са становишта већине испитаника (57 одсто) извор лажних вести су политичари и њихово особље, као и активистичке групе (53), док трећина (35) сматра да су креатори лажних вести странци.

Изгледа да „обични људи”, судећи према анкетама западних медија и агенција, ипак имају осећај за стварне опасности, упркос томе што се машинерија виртуелне истине неумољиво врти око њих.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh