• BG

    Дигитална и медијска писменост у циљу безбедности деце и младих на интернету

    На подручју Републике Србије, око 80 одсто десе има компјутер на којем просечно проведе више од три сата дневно и мобилне телефоне који омугућавају стални приступ интернету.

    Прекомерна употреба нових технологија и стварање зависности су проблеми, које је потребно сузбијати ради заштите деце приликом коришћења интернета и друштвених мрежа. У Националном контакт центру за безбедност деце на интернету, који је почео са радом фебруара 2017. године током прве године рада примљено је више од 5.000 пријава, направљено је више од 1000 предмета, а неколико стотина је упућено на обраду, полицији, тужилаштву, центрима за социјални рад и Министарству здравља.

    Најчешћа питања и недоумице су: на који начин инсталирати родитељску контролу, како заштитити што боље свој ФБ налог, како лажне профиле склонити, како формирати озбиљну и јаку лозинку. Најалармантнији су позиви који имају елементе кривичног дела, а односе се на злоупотребу и сексуално злостављање деце путем интернет и врбовање за одређене организације. Улога Kонтакт центра у том смислу је да се превентивно реагује и да се одмах алармира Министарство унутрашњих послова.

    Сви који примате да је угрожена безбедност деце на интернет могу поднети и електронску пријаву коју ће у контакт центру обрадити и проследити надлежној институцији. Већина пријава је била упућена од стране одраслих особа, кажу у контакт центру и наглашавају да је следећа етапа већи фокус на родитеље. Родитељи су често много мање информисани о новим технологијама и мање су дигитално писмени од деце, што је проблем јер не могу да помогну својој деци.

    Врло често, деца комуницирају са непознатим особама у виртуелном свету, на интернету и друштвеним мрежама кад се налазе ван куће и ван школе, када није могућ надзор родитеља или наставника. Више од 90 одсто деце млађег школског узраста свакодневно и без родитељске контроле користи интернет и социјалне мреже. Млади, посебно деца нису довољно свесни опасности које вребају са интернета и друштвених мрежа, и пре свега нису довољно опрезни у комуникацији са непознатим особама.

    Деца и млади данас замењују реалне комуникације са виртуелним, реалне пријатеље са пријатељима на Фејсбуку. Због недостатка животног искуства, наивности, усамљености, неретко и запостављености од стране родитеља, млади превише озбиљно прихватају виртуелну реалност удаљаваје се од стварности и тиме постају рањиви за разне опасности које их угрожавају са интернета и друштвених мрежа. Познато је да је више оваквих појава забележено у градовима, али и у мањим срединама попут Бачког Петровог Села.

    Психолози истичу да интернет комуникација ствара осећај блискости и поверења и поред тога што се друга особа не познаје. Услед тога интернет је подобан за лажна представљања и разне манипулације. Због тога педагози сматрају да деца испод 14 година не би требало самостално да иду на интернет и користе друштвене мреже. Међутим, тај савет се у пракси не поштује. Родитељи најчешће не контролишу комуникацију коју њихова деца имају преко интернета и друштвених веза због тога што немају довољну информатичку писменост да би у томе били успешни, и на другој страни, превише су заузети егзистенцијалним проблемима да би се више бавили интернет комуникацијама своје деце.

    Школе су код нас још увек традиционалне, технолошки заостале. Наставници немају времена, а нису ни довољно едуковани да се озбиљније баве опасностима које школску децу вребају са интернета. Они не знају како ће изаћи на крај ни са реалним опасностима које угрожавају школску децу (нпр., вршњачко насиље, опасности од нуђења дроге у школским двориштима, слаб успех итд.). Једном реченицом то се може описати: „Деца су нам дигитална, а школе и институције државе аналогне“. Децу на интернету вребају различите угрожавајуће комуникације и садржаји (педофили; онлајн завођење; трговци људима у циљу сексуалне експлоатације и снимања порнографских садржаја; дечја проституција, насиље; експлицитни садржаји непримерени деци; „онлине предатори“; врбовање за верске секте, терористичке организације; продаја дроге; задирање у приватност; изложеност вршњачком насиљу преко интернета (цyбербуллyинг).

    Поред ових непосредних опасности, малолетници могу да наиђу на неприкладан садржај, постоји опасност од навођења деце да деле осетљиве податаке ( пхисхинг ) и од нарушавања приватности на интернету. Не постоји родитељ који не би волело да заштити своје дете од порнографије, говора мржње и сајбер насиља, али начин на који ћемо их штитити још увек није утврђен, и то не само међу родитељима, већ и међу експертима у технологији, педагозима и политичарима.

    Не могу се оспорити корисне стране коришћења платформи као што је Фејсбук, попут снажније повезаности са пријатељима, интензивније комуникације са другима и приступ корисним информацијама. Kоришћење интернета је незаобилазно у савременом свету, али скорашња истраживања нас не остављају равнодушнима. Наиме, 22 одсто тинејџера се улогује на своје профиле више од десет пута дневно, а како више од 80 одсто младих поседује паметни телефон, повећавају се могућности за онлине укључивање, било кад и било где. Заједно са тим могућностима расту ризици сајбер малтретирања, изложености неприкладном садржају и секстингу, али и Фејсбук депресији – феномену у ком „унфриендовање” и онлине малтретирања доводе до симптома сличних депресији.

    Безбедност деце у сајбер простору у Србији делом се регулише Kривичним закоником, Законом о информационој безбедности и Kонвенцијом о компјутерском криминалу који је Србија ратификовала 2001. године. Они који се баве заштитом најмлађих деле се у три групе – једни се баве превенцијом кроз едукацију родитеља, старатеља, наставника и деце, други сузбијањем и кажњавањем дигиталног насиља, док су трећи фокусирани на пружање помоћи жртвама ове врсте насиља.

    Невладина организација која се бави овим питањем је Центар за безбедни интернет Србије.

    Истраживање Министарства омладине и спорта, за потребе израде Стратегије за младе, на узорку од 5.000 деце је показало да је сексуалне понуде непознатих људи преко интернета добило 19 одсто средњошколаца у Србији. Чак 6 одсто анкетиране деце је на те понуде одговорило.

    На Kомитету за заштиту деце одржаном у Женеви фебруара 2017. године једна од важних тема била и заштита и безбедност деце на интернету. Србија је имала прилику да представи формирање националног кол центра за пријаву свих врста насиља у овој области што је означено као значајан искорак у заштити деце на интернету. Истраживања која су радиле еминентне институције попут Уницефа и надлежне институције за високотехнолшки криминал показују да је велики број деце у Србији било изложено неком облику злостављања или злоупотребе на интернету као и да је степен обавештености или знања о сигурном коришћењу интернета на недовољном нивоу.

    Живот је данас у Србији, али у свим другим земљама незамислив без  паметних телефона или таблета.

    Они се користе на послу, код куће, чак и у јавном превозу.

    Они нам користе за рад, учење, успостављање контаката, комуницирање, праћење медија, али и проналажење тражених дестинација.

    Да би све то било безбедно, пре свега за децу и младе. употребу савремених технологија мора да прати дигитална писменост и компетенција.

    У Србији се број пријављених кривичних дела из области високотехнолошког криминала повећава просечно 50% годишње, а напади на сервере државних органа све су учесталији и софистициранији.

    Хакерски напади на информационе системе могу битно да угрозе пословање предузећа, функционисање државне инфраструктуре и националну безбедност, док су појединци, а пре свега деца и млади, све више изложени ризику од превара, уцена и злостављања путем интернета.

    Нове генерације стасавају у технолошком друштву, често недовољно свесне реалних последица које могу имати ризична понашања у онлајн окружењу. Већина напада на информационе системе, омогућена је управо због незнања и ниског нивоа дигиталне безбедносне културе.

    Зато је неопходно унапређивање дигиталне и медијске писмености, поготово код младих.

    Дигитална писменост има за циљ развој дигиталне компетенције, под којом се у складу са Европским оквиром кључних компетенција подразумевају кључне способности за дугорочно учење уз поседовање способности за поуздану и критичку употребу електронских медија за посао, одмор и комуникацију. Ове компетенције се односе на логичко и критичко размишљање, на висок ниво вештине управљања информацијама и на добро развијене вештине комуникације.

    Дигитална компетенција препозната је као једна од 8 основних компетенција неопходних за доживотно учење и сматра се трансверзалном вештином јер помоћу ње се стичу и развијају и остале вештине. Имајући на уму да се савремено друштво све више заснива на информацији и знању, неопходно је да грађани, користећи се дигиталним технологијама, што је више могуће управљају својим животима; људе је неопходно охрабрити да активно учествују у друштву и утичу у доношењу одлука које се тичу њихових живота, а које би истовремено требало да подстичу узајамно разумевање.

    Истовремено, концепт медијске писмености полази од медија као извора информација и забаве, али за њих треба усвојити или освестити многа различита знања и вештине. Kонкретно, медијска писменост развија техничке вештине (способност приступа медијима), критичке (разумевање медијских садржаја, способност њиховог тумачења и критичког вредновања) те практичне (способност стварања медијских порука). Оне омогућавају да медији буду схваћени на добар начин, без стереотипа, прихваћени у друштву које их пажљиво и критички посматра.

    Дигитална безбедност се односи на заштиту од ризика који постоје приликом употребе информационо-комуникационих технологија. То укључује безбедност података, уређаја, информационих система, мрежа, организација, али и појединаца, посебно млађе популације као посебно рањиве.

    Употреба информационо-комуникационих технологија од стране државе, привреде и грађана је у порасту и све више послова и активности се заснива на њиховом коришћењу. Са друге стране, високотехнолошки криминал је у порасту, а милион људи, укључујући децу, свакодневно буде жртва напада.

    У складу са Уредбом о безбедности и заштити деце приликом коришћења информационо-комуникационих технологија, која је на предлог Министарства трговине, туризма и телекомуникација, усвојена на седници Владе Србије 30. јуна 2016, успостављен је Национални контакт центар за безбедност деце на интернету.

    Путем тог центра Министарство спроводи саветовање деце, родитеља, ученика и наставника, као и свих других грађана, о предностима и ризицима коришћења интернета и безбедним начинима коришћења нових технологија.

    Омогућен је и пријем пријава штетног, непримереног и нелегалног садржаја и понашања на интернету, односно пријављивање угрожености права и интереса детета.

    У обради пријава учествују у друге надлежне институције и службе, у зависности од тога да ли нелегалан садржај и понашање повређују психички или физички интегритет детета (претње насиљем, ухођење, напастовање, дечију порнографију и сл.), чине повреду права, здравственог статуса, добробити, општег интегритета детета, или представљају ризик стварања зависности од коришћења интернета…

    Од почетка рада, од 27. фебруара, Национални контакт центар за безбедност деце на интернету је имао преко 3000 позива, односно електронских пријава. Најчешће постављана питања су: како безбедно користити друштвене мреже, како инсталирати филтер за родитељску контролу, шта урадити приликом хаковања профила на друштвеним мрежама, како уклонити лажни налог на друштвеној мрежи, како избећи искакајуће рекламе, како блокирати налог на коме се шири вређање, како направити јаку лозинку …

    Оператери и саветници контакт центра саветују родитеље, старатеље, наставнике да разговарају са децом и да им укажу на опасности било које врсте комуникације са непознатим особама, да не прихватају такву комуникацију, нити да одговарају на упите и захтеве са непознатих налога и веб адреса.

    На основу пријава различитих облика узнемиравања и угрожености деце формирано је око 600 предмета, од којих је око 70 упућен другим надлежним институцијама. У питању су пријаве случајева вређања, крађе идентитета, злоупотреба фотографија, различитих видова дигиталног насиља међу вршњацима, али покренуто је и више случајева педофилије, односно онлајн предаторства, претњи, сексуалног узнемиравања и других потенцијалних кривичних дела. У зависности од врсте пријава, оне су прослеђене Тужилаштву за високотехнолошки криминал и МУП-у, односно Министарству просвете, уз давање савета лицима која су пријавила узнемиравање у он-лајн сфери.

    Пријаве које се тичу угрожености здравља деце због прекомерног коришћења интернета прослеђене су надлежним домовима здравља. Ради унапређења сарадње али и размене искустава са здравственим радницима, спроводе се и техничке обуке за запослене у домовима здравља за коришћење апликације путем које им се прослеђују пријаве грађана. Реч је о апликацији путем које је центар повезан са преко 500 појединачних контаката у свим институцијама са којима сарађује.

    Едукација о безбедности на интернету, поред тога што је тема кампање ИТ караван, спроводи се у и путем предавања које представници Kонтакт центра држе у школама за децу и родитеље, као и путем средстава информисања, односно медијских и дигиталних кампања, организовањем семинара, радионица, презентација.

    Влада Републике Србије усвојила је 29. маја 2017. године Стратегију развоја информационе безбедности, којом су утврђени стратешки приоритети развоја у овој области:

    – подизање људских и техничких капацитета релевантних институција у циљу унапређења информационе безбедности, односно континуирано обучавање и усавршавање запослених у овој области;
    – подизање свести код грађана, привредних субјеката и органа јавне власти о значају информационе безбедности, о ризицима и мерама заштите, укључујући спровођење кампања у циљу подизања те свести;
    – јачање сарадње између јавног, приватног сектора, невладиних организација, академске заједнице и других релевантних чинилаца у овој области;
    – јачање сарадње са другим државама и међународним организацијама у овој области;
    – увођење посебних програма на универзитетима из области информационе безбедности.

    Драгана Костић

    фото: Љ.К.

    (Израду овог медијског садржаја суфинансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com