Незаборавна је она сцена вожње Бебе Лончар на веспи поред фонтане испред Дома синдиката, у филму „Љубав и мода” Љубомира Радичевића, снимљеног још 1960. године, у којем је Београд посебно ведар и леп, некако срећан, модеран, весео и чист, европски, светски.

Тај Радичевићев филм, налик Вајлеровом „Празнику у Риму”, постао је један од култних филмова југословенске и српске кинематографије и безвремени филмски класик који ће, захваљујући пројекту „Вип Кинотека”, ускоро бити рестауриран и дигитализован и тако као културна баштина заувек заштићен од зуба времена.

Јуче, у дану свечаног обележавања 70. рођендана Југословенске кинотеке и отварања 21. Фестивала нитратног филма у Београду, партнери у мисији дигиталне рестаурације српске филмске баштине – компанија „Вип мобалј” и Кинотека – обелоданили су наставак сарадње и осим дигитализовања Радичевићевог филма најавили су нови дигитални живот укупно 10 филмских дела од којих су неки и са потписима Душка Ковачевића, Душана Макавејева, Горана Паскаљевића, Пурише Ђорђевића, Божидара Николића, Емира Кустурице и Горана Марковића…

Говорећи о наставку сарадње, Југослав Пантелић, директор Кинотеке, истакао је „значај сарадње са компанијом ’Вип мобајл’ у којој је пронађен прави партнер”, подсетио на важност и значај дигиталне рестаурације филмских класика који су обележили једну епоху „а сада су спремни за приказивање пред домаћом и страном публиком”, док је Дејан Турк, генерални директор компаније „Вип”, посебно назначио да „процес дигитализације има висок приоритет у пословању компаније, усклађен са посвећеношћу друштву и култури преко нових технологија у служби напретка и процеса важног за српску кинематографију”.

Захваљујући заједничком пројекту „Вип Кинотека” до сада су дигитално рестаурирани и у новом руху широм Србије приказани филмови: „Ко то тамо пева”, „Кад будем мртав и бео”, „Специјално васпитање”, „Маратонци трче почасни круг”, „Лепота порока”, „Варљиво лето”, „Национална класа”, „Петријин венац”, „Мирис пољског цвећа” и „Три карте за Холивуд”.