Калкулисање због виших оцена, досађивање на часу, често и лењост, недостатак мотивације, али и пубертетски проблеми попут незадовољства физичким изгледом и лошег уклапања у колектив само су неки од разлога због којих средњошколци одлучују да прескоче часове. Неки избегавају прве часове, а неки данима па и недељама не долазе у школу.

Ако се то повремено изостајање претвори у потпуно игнорисање школских обавеза, е ту настају проблеми. Средњошколско образовање није обавезно, али када дете упише школу мора и да је похађа, објашњава Милан Мариновић, председник Прекршајног суда. Оног тренутка када је средњошколац добио своју ђачку књижицу прихватио је прописане обавезе и потпада под „удар закона”. Забрињавајуће је, како кажу просветни радници, да у „ескивирању” школе ученицима помажу родитељи који би требало први да спрече такво понашање.

– У правдању изостанака које не треба правдати учествујемо сви, од разредних старешина, до родитеља и ђака. Ђаци све више манипулишу мамама и татама, па они лако прихватају њихова оправдања као што су болови у стомаку, депресија, то што их другари нервирају… – упозорава Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа. Деца некад изостају да не би одговарала за оцену, некад због тога што радије одлазе у кафиће и кладионице поред школских дворишта, а некад јер су уморна или „им није дан”.

Међу девојчицама је у последње време хит изговор депресија – што због изгледа, што због љубави.

Највише изостанака је, каже Антић, у „нежељеним” средњим стручним школама где се бележи и по 200 годишње по ученику. То су оне школе које нису биле на листи приоритета за уписивање па деци недостаје мотивације за учење и учешће у практичној настави. У установама као што су гимназије, медицинске, правне и економске школе, овај број се креће око 100.

– У нашој школи постоји одређен број ђака који мало или ретко долазе у школу. Ради се о деци којој је досадно на часовима и нису довољно мотивисана да уче. Мислим да је проблем што их родитељи у томе подржавају и неће да сарађују са нама. Школа служи и да би деца стекла радне навике, сваки дан мора да се иде на наставу, сутра ће сваког дана ићи на посао. Многи наши ђаци путују из приградских насеља и не користе градске линије, па се дешава да касне на први час. Децу треба мотивисати, али у то треба да се укључи цело друштво – прича Тања Ђокић, директорка Школе за бродарство, бродоградњу и хидроградњу. Наглашава да се школа труди да родитеље „заплаши” судијом за прекршаје или центром за социјални рад, али да до сада нису пријавили ниједан случај.

Њен колега из Земунске гимназије указује да старији средњошколци чешће калкулишу на који ће час да оду, а на који не, како би добили што боље оцене.

– Пратили смо колико изостају ученици четвртог разреда на часовима из одређених предмета. Што су зрелији, то су склонији калкулисању. Родитељи штите децу, али не схватају да им тако чине медвеђу услугу. Маме и тате морају да донесу оправдање у школу у року од осам дана. У случају да постоји проблем са изостанцима, то је добро, јер кад дођу схвате у каквој се ситуацији налази дете. Мислим да је много важније од самих изостанака да родитељ зна где дете проводи време кад изостане са часа – напомиње Милош Бјелановић. Он тврди да ђаци избегавају часове зато што су им неки предмети тешки, досадни, сматрају да им нису потребни.

Просветари, углавном, не замерају родитељима што су понекад толерантни према деци, али сматрају да треба да постоје границе.

– Обично изостају зато што су уморни, нису се спремили за час и због тога што су размажени. Док сам радила као професор, дешавало се да посумњам да родитељи правдају часове, а да дете проводи време на улици, са друштвом… Да би се нешто предузело у том случају, потребно је доказати да је стварно тако – објаснила је Гордана Павловић, директорка Дванаесте београдске гимназије.

Наставницима и професорима није лако да изађу на крај са ђацима у осетљивим годинама, али нарочито је тешко када нема сарадње са родитељима.

– Врло је важна комуникација са мамама и татама. Када ученик изостане, није наодмет позвати и проверити да ли код куће знају да дете тог дана није било на часовима. Родитељ мора стално да се информише о томе шта се дешава у школи – објашњава Милован Марковић, директор Средње занатске школе.

Ако се оправдани нагомилају, следи разредни испит. То се, прецизирају у Министарству просвете, дешава када ученик није похађао више од трећине часова, а оцена покаже да није постигао основне обавезне стандарде.

А ако се саберу неоправдани, проблем је још већи. Више од 25 таквих изостанака (од тога више од 15 после писаног обавештавања родитеља), представља тежу повреду ученичких обавеза и онда школа покреће васпитно-дисциплински поступак. Како објашњавају у министарству, надлежни тада морају да воде рачуна о поступности у изрицању мера – то су укор директора и укор наставничког већа, а за средњошколца и искључење из школе. Одговорност за немаран однос деце према образовању сносе и маме и тате. И то пред законом.

Родитељи су, како објашњавају у градској Просветној инспекцији, одговорни за редовно похађање наставе, а морају поштовати и школска правила, узимати активно учешће у васпитном раду са ђаком и надокнадити материјалну штету које је причинило њихово дете. Уз то, они су дужни да у року од 48 сати од изостанка обавесте школу, као и да лекарско или неко друго одговарајуће оправдање донесу најкасније за осам дана од како се дете вратило на часове.

А ако маме и тате не поштују своје обавезе, наследницима толеришу немаран однос према образовању, и не „притисну” их да редовно иду на часове, школа може покренути прекршајни поступак или поднети кривичну пријаву ради утврђивања њихове одговорности.

– Прошле године формирано је 57 предмета против родитеља. Донето је осам одлука, а од тога су у два случаја захтеви за покретање поступка одбачени из формалних разлога. Имали смо једну ослобађајућу пресуду и пет осуђујућих. У три осуђујуће пресуде изречена је опомена, а у две су родитељи кажњени са по 5.000 динара – каже председник Прекршајног суда.

Лакши и тежи прекршаји ђачких обавеза

Ако ђак не поштује правила понашања или одлуке директора, неоправдано изостане са наставе пет часова, својим понашањем угрожава друге… школа уз учешће родитеља појачава васпитни рад, а када је то неопходно сарађује са одговарајућим установама социјалне, односно здравствене заштите. У градској Просветној инспекцији кажу да се ученици могу теретити за лакшу и тежу повреду обавезе, и повреду забране. Лакша се кажњава опоменом или укором одељењског старешине или одељењског већа, а тежа укором директора и наставничког већа, а за средњошколце и искључењем из школе. Када је реч о повреди забране, уз укор (односно васпитно-дисциплинску меру) казна за средњошколца је такође искључење из школе.

Оправдања – по цени „милке”

Оправдања се данас могу набавити по цени једне мале „милка” чоколаде и стају око 100 динара, упозорава Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа. Он додаје да деца знају ко у школском дворишту то продаје, па врло лако долазе до оправдања са све печатом и дијагнозом са шифром болести. Решење за гашење овог „црног тржишта”, сматра он, јесте увођење надлежних лекара по школама. Они би могли да потврђују и валидност оправдања деце која се лече код других доктора. Уз то се, додаје, деци морају усадити и етичке вредности и она се већ од првог разреда основне школе морају научити да поштују своје обавезе.