Од нашег извештача
Дубаи – Новак Ђоковић данас почиње поход на пету титулу Дубаију (тврда подлога, 2.674.445 долара), спреман је да освоји још један турнир у дугом низу (од септембра), али можда и важније од тога је да је бар мало скинуо вео са тајне своје непобедивости.
На питање како је успео да буде јачи, најбољи тенисер света је одговорио и више него што се од њега очекивало. Из његових речи се може много научити, не само на тему бољег играња тениса, него и квалитетнијег живљења.
– Моја дефиниција речи јак је другачија. Ја не мислим да треба да се набилдујете или да сервирате више од 200 км на час. Ја мислим да бити јак значи искористити потенцијал целог тела, да је то комбинација флексибилности, координације, мишићних влакана, да не идем у детаље. Очигледно, треба да прилагодите свој фитнес програм и свој развој као атлете композицији свог тела, јер је свако другачији. Ја сам виткији, док је Раонић, на пример, заиста веома јак, веома мишићав и користи снагу за сервисе. Моја игра је више заснована на флексибилности, опоравку, енергији, издржљивости и то ми одлично служи на гренд слемовима.
Али постоји још један аспект снаге – психолошки.
– Неки људи кажу да сте рођени са тиме али ја верујем да је важан део менталне снаге тренинг, али не само на тениском терену, него и ван њега. Како проводите живот, да ли сте окружени позитивним људима, позитивним или негативним мислима. Ја чврсто верујем у овај холистички приступ. Увек бирам да будем окружен позитивношћу и окуражењем како бих имао унутрашњи мир када ми треба, у важним тренуцима меча. Први који попусти на терену, он ће изгубити. И ја сам био такав играч у једном периоду. Али успео сам да научим како да будем јак и како да напредујем и зато дугујем захвалност људима који ме окружују и помажу да изградим психолошку снагу. Али, када једном достигнете тај ниво, не значи да га имате заувек. И даље морате доста да радите на себи, на техници и програмима, да задржите тај ниво концентрације и снаге.
Ако све буде према очекивањима, Ђоковић ће у другом колу играти против бољег из сусрета Руса Јужног и Тунишанина Џазирија, док би Викторов ривал у другој рунди требало да буде бољи из двобоја Поспишил (Канада) – Пује (Француска).
Потом је истакао једног од стручњака којима дугује снагу.
– Гебхард Фил-Грич је са мном од 2009. и он је веома важан члан мог тима. Током година смо очигледно развили рутине фитнеса али и опоравка и специфичних вежби које зависе од периода године, да ли су пре, за време или после турнира. И то ми много помаже.
На питање шта је радио после тријумфа на Аустралијском опену, објашњава:
Провео сам много времена са супругом и сином. Важно је направити добру равнотежу да бисте могли поново да напуните батерије и играте опет на високом нивоу. То сам успевао последњих пет, шест година, и увек сам поштовао распоред да између Аустралије и Дубаија имам паузу како бих сачувао свежину за наредних веома напорних четири, пет месеци. После нећу имати времена за то.
У јануару је освојио Доху и Мелбурн, па је скокнуо до Београда.
– Играо сам много партија од краја припрема, скоро сваки дан и зато је било неопходно да се мало охладим и радим нешто друго. На срећу, ја сам отац и муж а то је већ много тога. Већ сам се ужелео тениса и турнира.
Не крије да је веровао у овако успешну серију титула – од Ју-Ес опена у септембру све је освојио.
– Није ме изнадило оволико победа, очекивао сам то. Много сам уложио да бих добио овакве резултате. Покушавам да на сваки турнир дођем оптимистички, знам да могу да добијем сваки меч, против свакога, на било којој подлози. Турнири и резултати које сам имао у неколико последњих година дају ми за право да будем оптимиста. Нема ту ништа лоше. Нисам уображен, имам много поштовања за остале тенисере и знам да они желе да победе најбољег на свету, али с обзиром да сам на врхунцу каријере, покушавам да искористим овај залет и постигнем што више. Не желим да превише размишљам где ће ме то одвести, знам да су људи, чим сам освојио 11 гренд слемова, већ почели да причају да се приближавам најуспешнијим великанима у историји, али ја бих и даље волео да размишљам као до сада. И док је тако, имам шансе да тако и буде.
Још једном је објаснио да управо живи своје снове.
– Имао сам среће да се бавим спортом који волим и који сам изабрао и да су ми родитељи пружили могућност да га играм. Увек сам сањао освајање гренд слемова и прво место на свету. Успео сам да то остварим и зато сада могу да окренем нове странице.
У Аустралији је освојио шесту рекордну титулу.
– Најважнија су ми била три последња меча. Да знам да сам после тешке победе у пет сетова, у осмини финала против Симона, могао да пружим најбољи тенис на турниру, када је било најпотребније. То нарочито важи за прва два сета против Роџера, као и први против Ендија. Победа у финалу у три сета је такође велика ствар
Млади лавови долазе, али су им зуби још млечни. Далеко су од позиције да угрозе краља тениске џунгле.
– Оно што бих волео да видим у њима су самопоуздање и говор тела и карактер који показује њима и осталима да они знају зашто су ту, да верују да им је ту место. Сада је то теже него када сам ја почињао, јер је сада другачији начин бодовања, тенис је физички јачи, професионалнији. Момци као Кириос, Зверев, Ћорић… све очи светског тениса су упрте у њих. Они су већ показали да припадају највећим турнирима, да им је место у врху, али је и дуг пут пред њима.
Подсетио је на свој пример.
– Ја сам 2008. освојио први гренд слем. Имао сам 20 година, али ми је требало још неколико сезона сазревања и јачања у сваком аспекту да се поставим као врхунски тенисер и изазовем Федерера и Надала који су доминирали. Сада је теже јер је много више информација на располагању – истакао је Ђоковић.
