Суђење Николи Лазићу, власнику сада непостојећег предузећа „Елита интернационал”, оптуженом за злоупотребу службеног положаја, траје већ пет година и трајаће најкраће још толико, с обзиром на то да суд као сведоке треба да саслуша све оштећене! Он се терети да је током 2008. године од 1.802 грађанина, незаконито послујући, присвојио више од 35.000 евра. Како је до сада Виши суд у Београду саслушао „свега” 520 оштећених, а да још 1.300 у истом својству тек треба да се појави на суђењу, мало је вероватно да поступак против Лазића може да буде окончан и за читаву деценију. Ако се још у обзир узме и чињеница да се суђења некадашњем власнику „Елита интернационала” заказују углавном на месечном нивоу, ова рачуница изгледа још реалнија.
Читаво замешетељство у случају „Лазић”, изгледа, настало је због неслагања на релацији тужилаштво–окривљени и његов бранилац.
– Тужилаштво и одбрана сагласно су предложили да се сви оштећени непосредно саслушају. Сагласни су били и да се на исти начин саслушају и сви сведоци, без обзира на то да ли их је предложила одбрана или сведоци. Међутим, тужилаштво је ове године повукло овакав предлог, предлажући да се непосредно саслушају само они оштећени који нису саслушавани у истрази. Окривљени и његов бранилац успротивили су се оваквом предлогу поступајућег тужиоца – речено је за наш лист у Вишем суду.
Лазић, који је катанац на фирму ставио почетком 2009. године, тада је и напустио Србију. Убрзо потом, 10. априла 2009, суд му је после покретања истраге одредио притвор, а како је био недоступан органима гоњења, за њим је расписана потерница. Медији су спекулисали да је власник „Елита интернационала” уточиште нашао у суседној Црној Гори, где је, наводно, био и виђен на једној од тамошњих плажа. Ипак, на основу потернице, крајем 2013. године ухапшен је у Италији, одакле је 3. јануара 2014. године изручен Србији.
– После Лазићевог хапшења и његове екстрадиције Србији, суд је више пута ургирао код надлежног органа Републике Италије да доставе одобрење за вођење кривичног поступка у овом предмету, имајући у виду начело специјалности, предвиђено одредбама Европске конвенције о екстрадицији. Поменута сагласност достављена је суду тек 15. априла 2014. године, први главни претрес одржан је 30. маја 2014. године – кажу у београдском Вишем суду.
Лазић је био у притвору нешто дуже од три године. Решењем Кривичног ванпретресног већа Вишег суда, које је потврдио Апелациони суд, у септембру 2017. године, укинут му је притвор који је замењен мером забране напуштања стана уз електронски надзор.
Много се говорило о томе да је пословање Лазићеве „Елите” подсећало на начин рада „Дафимент банке” и „Југоскандика”. Више јавно тужилаштво у својој оптужници наводи да се Лазић терети да је у просторијама свог предузећа у Нушићевој улици у Београду од 20. јуна до 29. децембра 2008. године закључио готово 2.000 уговора о зајму с грађанима којима је обећавао да ће им исплатити месечну камату од три одсто. Власник „Елите” терети се да је пословну могућност предузећа регистрованог за обављање делатности посредника у саобраћају, а рекламираног као успешног у пласирању капитала, искористио за личне потребе. Вештачењем које је наложио суд утврђено је да је Лазић незаконито присвојио око 35 милиона евра.
Покушана нагодба
Никола Лазић је почетком 2016. године покушао да се нагоди с тужилаштвом и на тај начин издејствује блажу казну. До закључења споразума о признању кривичног дела није дошло, а како је тада рекао његов адвокат, ова могућност „стоји у месту”.
Занимљиво је да под лупом истражних органа није био само Лазић. Јединица за финансијске истраге МУП-а Србије проверавала је његову, али и имовину чланова његове породице. Према речима „Политикиног” саговорника, кривично дело преваре за које се Лазић првобитно теретио баш због могућности покретања финансијске истраге преквалификовано је у злоупотребу службеног положаја.
