Дреновац је село у Параћинској општини с око петсто домаћинства и око хиљаду осамсто становника.
Дреновац има готово идеалне услове за развој пољопривреде. Атар села обухвата врло квалитетну моравску земљу, а близу дреновачких њива тече Велика Морава. Дреновац је удаљен дванаест километара од Параћина и двадесетак километара од Крушевца. Саобраћајно је Дреновац одлично повезан с остатком земље. Село се, у ствари, налази одмах до петље на ауто-путу Београд – Ниш код Појата, одакле пут води за Крушевац. Кроз село пролази двоколосечна железничка пруга и постоји железничка станица. У Дреновцу постоји значајна традиција у пољопривреди и, још увек, довољно становника који би производили пољопривредне производе.
У Дреновцу постоји издвојено осморазредно одељење основне школе, црква, пошта, амбуланта, а видели смо и салон за масажу. Овдашње Културно-уметничко друштво „Спасовдански вез“ остварује врло лепе резултате у свом раду.
У Дреновцу код Параћина постоји и земљорадничка задруга, али, као да задруга уопште не постоји.
О проблемима овдашњих задругара разговарали смо с Драгишом – Драганом Обрадовићем, педесет седмогодишњим домаћином.
„Рођен сам и одрастао на селу, поред оца Стојана, агронома – сточара, а дипломирао сам агроекономију у Земуну, тако да сам читавог живота везан за пољопривреду.“, каже Драган Обрадовић. „У време док је српска пољопривреда другачије изгледала, радио сам у Ћуприји, у представништву предузећа ,Агроекспорт` из Београда. Организовали смо тов јунади у мини-фармама у селима за тржиште Грчке и Италије.“
„Касније сам радио индустрију меса БЕК из Зрењанина, па сам се бавио и другим пословима, графичарством и књижарством.“
„Од 2011. године у Дреновцу, на породичном имању, производим квалитетну прасад, али сам смањио обим производње. Раније сам имао и по двадесет пет крмача, а сада само тринаест. Имам и расног нераста кога сам скупо платио.“
„Сточну храну сам производим, сваке године обрађујем седам до осам хектара земље, и своје и закупљене.“
Лепо, али ми смо дошли због задруге. Чули смо да је овде основана земљорадничка задруга.
„У Дреновцу је, у време социјализма, постојала Земљорадничка задруга ,Дреновац`, која је неславно завршила.“
„У априлу 2017. године, до нас је дошла иницијатива истакнутих политичара за оживљавање задругарства на српском селу. У телевизијском програму сам, рецимо, гледао емисију у којој Миладин Шеварлић и Милан Кркобабић говоре о потреби формирања земљорадничких задруга, обећавају помоћ државе…“
„Подстакнути таквом иницијативом, нас петнаест дреновачких пољопривредника се окупило и, у септембру 2017. године, основало Општу земљорадничку задругу Агро-економија 2017 Дреновац. Сви оснивачи су били пољопривредници с регистрованим пољопривредним газдинствима. Неки су се бавили товом јунади и свиња, други воћарством и повртарством, али су се суочавали са сличним проблемима у свом раду, а највише с тешкоћама у пласману својих производа на тржишту.“
„Задругари су желели да заједнички наступе на тржишту, као и да отворе мањи погон за прераду пољопривредних производа, за конзервирање воћа и поврћа и хладњачу.“
„У Дреновцу постоји стари млин, пред Другог светског рата власништво породице Филиповић. Млин је национаизован, па га је користила, сада већ угашена, Земљорадничка задруга. Млин је у реституцији враћен наследницима власника, има их петоро, а један од њих, Надежда Ћосић, предложила је да млин дају новооснованој Задрузи на коришћење у периоду од десет година без накнаде, али да корисник поправи и уреди зграду.“
„Овакав предлог је прихваћен, али се појавио проблем што се један од наследника тешко разболео и преминуо. Оставински поступак још увек није завршен, тако да Задруга, за сада, не може да преузме стари млин.“
„Иначе, ту има много посла који треба обавити да би се стари млин привео намени, пре свега обезбедити снабдевање електричном енергијом.“
„У Дреновцу постоји и комплекс зграда које је изградила и користила сада већ угашена земљорадничка задруга. Зграде су већ у лошем стању, али би могле да се поправе и користе за намену за коју су изграђене, за тов стоке. У вези с тим смо обавили разговор с председником Општине, Сашом Пауновићем, и његовим сарадницима. Добили смо одговор да локална самоуправа нема начина да им помогне јер нема никаквих надлежности у вези с имовином некадашње задруге. Нису могли да нам помогну чак ни у вези с прикључком на електричну мрежу, једино су понудили саветодавну помоћ.“
„Обратили смо се и држави Србији, конкретно Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде. Добили смо одговор да није предвиђено да парцела на којој се налазе објекти бивше задруге буде дата на коришћење.“
„Разговарали смо и с више власника земљишта у Дреновцу коју бисмо обрађивали, али и ту се јављају проблеми – реституција често није још увек завршена.“
Тако се новооснована Задруга у Дреновцу нашла у врло неповољним околностима. С једне стране, постоји жеља задругара да унапреде свој рад заједничким наступом на тржишту и формирањем прерађивачког капацитета за своје производе. Постоје и могућности да се добије помоћ у новцу кроз конкурсе које расписује држава. У Дреновцу постоје и, сада напуштене, зграде сасвим погодне за остваривање циљева задругара. Међутим, због недопустиво спорог решавања имовинско-правних односа у вези с том имовином, зграде нису доступне и стоје, и даље, напуштене и неодржаване. Новооснована задруга је, у овом тренутку, потпуно онемогућена да ради.
Истраживали смо шта се десило са старом Земљорадничком задругом Дреновац. Пронашли смо да је решењем Привредног суда у Крагујевцу, у јулу 2010. године, отворен стечајни поступак против Задруге, али и да је одмах закључен. Ради се о такозваном „аутоматском стечају“. Задруга је била у блокади пословног рачуна више од три године, Суд је отворио претходни стечајни поступак и позвао повериоце да предложе спровођење стечајног поступка. У остављеном року се није јавио ни један поверилац који би предложио стечај, па је Суд закључио да нема интересовања за спровођењем стечаја, те је истовремено отворио и закључио стечајни поступак и Задруга је обрисана из привредних регистара.
Према тадашњим законским одредбама, имовина Задруге је прешла у државну својину, али је, по посебном пропису Владе, за ту имовину била задужена локална самоуправа.
Одредбе стечајног закона које регулишу „аутоматски стечај“ су, касније, оглашене неуставним и свако заинтересовано лице је могло, у року од шест месеци, да тражи да се решење Суда о закључењу стечаја поништи. Међутим, ни ту није било заинтересованих, па је Земљорадничка задруга Дреновац завршила своје постојање за сва времена.
Шта сада с имовином Задруге? На то питање би требало наћи одговор пре него што се задружне зграде у Дреновцу потпуно уруше.
За сада, негодујемо због ниског бруто друштвеног производа и питамо се у чему је његов узрок. Можда нам је одговор пред очима, нпр. у Дреновцу код Параћина.
„Закон о задругарству Србије је добар.“, каже Драгиша – Драган Обрадовић, „Међутим, то је закон који долази као завршница, а ми темељ задругарства нисмо правилно поставили. Није ствар у томе да се само региструју задруге, оне треба и да обављају оно зашта су основане. Уколико наставимо да овако радимо, задруге ће се угасити брзо, као што су и основане.“
„Једино се уздамо у Задружни савез. Државна политика у области пољопривреде није задовољавајућа, ту се најмање ради, а треба радити озбиљно и систематично. Некада су субвенције биле 14 000 динара по хектару обрађене површине, а сад 5 000 динара по хектару. У Словенији и Хрватској субвенције износе од 400 до 500 евра по хектару. Раније је субвенција по литру дизел-горива за пољопривреднике била 50 динара, а сада 20 динара. Како да српски пољопривредник буде конкурентан под таквим условима?“
„И наша новооснована задруга ће се, можда, угасити. Почели смо с петнаест задругара, а сада их је остало само девет.“
„Последице лоше пољопривредне политика се јасно виде у Дреновцу, највећем селу у Општини Параћин. Некада је у овом селу било око две хиљаде крава. Сада их има око седамдесет.“
„И број становника се смањује. Моја генерација ђака првака у Дреновцу, 1969. године, је бројала око педесеторо деце. Данас имамо седам ученика у првом разреду.“
Дреновац код Параћина, мај 2019. године
Љубомир Костић
Фото: Д. К.
(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Параћин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
