Beograd, 3. februar 2018. – Početak projekta „Ka administraciji bez suvišnih papira“ danas je ozvaničen sastankom svih učesnika u Palati Srbija. Na skupu je ocenjeno da Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u e-poslovanju, usvojen u oktobru prošle godine, predstavlja odličan okvir za razvoj efikasne komunikacije između države, građana i privrede. Tom prilikom najavljeno je da će nacrti podzakonskih akata za ovaj propis biti pripremljeni do kraja aprila.
– Implementacija Zakona omogućiće bržu i efikasniju komunikaciju javne uprave sa građanima i privredom elektronskim putem, čime će se postići smanjenje troškova i ušteda vremena. Očekujemo i da će, usled zakonskih rešenja koji se tiču usluga od poverenja, a posebno usluge elektronskog potpisa u klaudu, doći do masovnijeg korišćenja elektronskog potpisa čija će upotreba biti znatno olakšana. S druge strane, usluga elektronskog čuvanja u velikoj meri će umanjiti troškove čuvanja papirne dokumentacije – istakla je državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.
Oko 80% informacija državne institucije i privreda širom sveta i dalje čuvaju na papiru, a u Srbiji i više od 90%. Obaveza arhiviranja papirne dokumentacije u našoj zemlji propisana je u periodu od dve do 70 godina ili trajno, što nameće velike troškove. Samo u Agenciji za privredne registre na upravljanje i čuvanje papirologije se potroši milion evra godišnje dok je dužina polica te institucije već premašila 30 kilometara.
– Čuvanje dokumenata u papirnom obliku usporava proces odlučivanja što dovodi do toga da privreda i građani ne mogu da ostvare svoja prava blagovremeno i efikasno. Zbog toga je vlada Ujedinjenog Kraljevstva putem Fonda za dobru upravu podržala projekat „Ka administraciji bez suvišnih papira“ koji će pomoći državnim organima i privredi Srbije da se preusmere ka elektronskom poslovanju – izjavila je zamenica ambasadora Velike Britanije Trejsi Galager povodom početka realizacije projekta.
Projekat sprovode NALED, kompanija Pricewaterhouse Coopers i Centar za evropske politike koji će biti zaduženi za podršku Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvu kulture i informisanje, pri izradi osam podzakonskih akata koji će detaljnije urediti sistem arhiviranja e-dokumenata.
Jedan od važnih zadataka, uz uvažavanje arhivske struke, jeste i izmena Uredbe o kategorijama registraturskog materijala s rokovima čuvanja, koja je stara punih 25 godina i propisuje da se čak 1.117 od 1.202 vrste dokumenata u državnim organima čuva trajno (92,9%), što bi trebalo značajno smanjiti.
Efekti projekta će biti vidljivi za sve institucije, građane i privredu jer je regulisanje e-arhiviranja preduslov za masovni razvoj e-servisa i unapređenje poslovnog ambijenta.
– Troškovi privrede zbog obaveze čuvanja poslovne dokumentacije na papiru još su veći nego u slučaju državnih organa. Banka srednje veličine godišnje proizvede 11 miliona papira, a manji trgovinski lanac potroši i do 150.000 evra na tonere, papir, štampu i zakup magacina i sigurni smo da će e-poslovanje uštedeti stotine miliona evra. Još važnije, napraviće veliku promenu u radu institucija jer će omogućiti lakše pronalaženje i korišćenje podataka na osnovu kojih će bolje planirati javne politike – kaže Dragana Ilić, koordinator Saveza za e-upravu NALED-a.
Izradu podzakonskih akata pratiće i analiza kapaciteta institucija javne uprave i Arhiva Srbije (u kojem završi 30% dokumenta po isteku perioda obaveznog čuvanja u organima) da pređu na upotrebu e-dokumenata, izrada preporuka za unapređenje njihovih IT sistema, kao i obuke službenika. Takođe, biće testiran model prevođenja papirnih dokumenata u elektronsku formu kod notara koji će garantovati da i u novom obliku imaju istu vrednost i važnost.\
LJ.P.