BEOGRAD – Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović smatra da je pozicija mađarskog premijera Viktora Orbana oslabljena nakon što je referendum o migrantskim kvotama pokazao da nije dobio podršku mađarskog stanovništva za svoju politiku, a to će, kako je dodao, dodatno oslabiti njegovu poziciju i u Briselu.
„Treba naglasiti da je obaveza Mađarske da primi migrante po kvoti, to je obaveza koju Mađarska ne može da ignoriše i sa ovim rezultatima referenduma, ne može se očekivati da će Mađarska uspeti da se izbori sama i da odbije takve obaveze“, rekao je Đurović Tanjugu.
Kako je istakao, već sada se vidi da mađarski premijer pokušava na drugi način da objasni rezultate referenduma, da istakne da je veliki broj ljudi glasao protiv kvota i to će, smatra Đurović, u budućnosti koristiti u evropskim institucijama, gde se bori da odbije prijem ljudi po kvotama.
„Uprkos jednoj agresivnoj kampanji, koju je mađarska vlada sprovodila u prethodnim mesecima, velikim pritiscima u medijima, kako bi referendum uspeo, on nije uspeo. Pokazao je stav da mađarska populacija, stanovništvo, ne deli baš stavove koje zagovaraju njeni političari“, smatra Đurović.
To je, u stvari, objašnjava Đurović, skrenulo pažnju na to da je u većini zemalja u Evropi, moguće kroz agresivno zagovaranje, upravo aktuelizovati neka pitanja koja možda ne odražavaju prave stavove.
„Mislim da je ovo dobra poruka, kada se govori o odnosu prema izbeglicama. Stanovništvo je pokazalo da na taj način, neučestvovanjem u referendumu, skreće pažnju da humanost nije do kraja iskorenjena u Evropi i da postoji nada da se taj problem drugačije sagleda“, rekao je Đurović.
Naglašava da za Srbiju sam ishod mađarskog referenduma neće mnogo značiti, te da ne veruje da će situacija na našim severnim granicama popraviti.
On satra da će mađarske vlasti i dalje biti rigorozne u tretmanu ljudi koji pokušavaju da uđu na njenu teritoriju kao i držati mađarsku ogradu što je čvršće moguće.
Ipak, smatra da posledica ovakvog referenduma može da bude blaži stav zemalja Višegradske grupe po tom pitanju i mogućost da se drugačije sagleda taj problem i da se kvote prihvate, jer su obavezujuće, kao i da se pokuša nekim drugačijim načinom da se reši to pitanje, jer dosadašnji agresivni pristupi ne daju rešenja.
„Po pitanju migracije, Srbija je i dalje između čekića i nakovnja. Izbeglice ulaze iz pravca Bugarske, Grčke, Makedonije, a, sa druge strane, teško prolaze na severu, u Mađarsku i Hrvatsku. Naš premijer je izjavio da definitivno o ogradi ne razmišlja, ali i upozorio da Srbija ne želi da bude žrtva odsustva konsenzusa u rešavanju tako bitnog pitanja“, rekao je Đurović.
