У Београду је јутрос Сунце изашло тачно у 6.40 минутa, а заћи ће у 17.04. Обданица ће трајати 10 часова и 24 минута, четири минута дуже у односу на јуче. Већ сутра Сунце ће се родити када се казаљке буду зауставиле на 6.39, а заћи ће за хоризонт пет минута после 17 часова. То управо показује, објашњавају астрономи, да се дужина обданице и ноћи мења из дана у дан, јер се Земља све време окреће око Сунца.
За колико најмање, односно највише минута може да се промени дужина обданице између два дана?
Бранко Симоновић, из Астрономског друштва „Руђер Бошковић”, подсећа да то искључиво зависи од доба године.
– Не могу да им објасним да када зађе Сунце не наступа и мрак. Зато Сунчев залазак не би требало да буде један од аргумената у судској пракси, а често нажалост јесте – открива Бранко Симоновић.
– Зими се спорије мења дужина обданице, из дана у дан, jер ноћ траје дуже од обданице, за разлику од лета кад је она најкраћа. Како идемо према пролећној равнодневици (20. март), у једном тренутку дан и ноћ се изједначавају, а то правило важи и када је реч о јесењој равнодневици – објашњава Симоновић и подсећа да то што Сунце залази не значи да тада наступа и мрак.
– Напросто није тако, јер и кад зађе Сунце може се приметити да је напољу светло, могуће је кретање без осветљења. У начелу разликујемо три врсте сумрака: тренутак када зађе Сунце, то јест кад оде на шест степени испод хоризонта, тада наступа грађански сумрак. На 12. степену испод хоризонта наступа наутички сумрак и, коначно, кад Сунце стигне на минус 18 степени испод хоризонта долази до астрономског сумрака. Од тог тренутка небо је потпуно тамно и не трпи више утицај светлости – набраја сарадник АД „Руђер Бошковић”.
У току лета три фазе сумрака брже се смењују, док зими Сунцу треба више времена да се спусти довољно ниско испод хоризонта и престане да делује на небо.
Интересантан је, и пре свега логичан, податак да се на истоку наше земље раније раздани, у односу на неко место на западу Србије. Потребно је 17 минута да прође да би се разданило на најзападнијој тачки Србије, у односу на најисточнију, потврђују астрономи.
– Наша домовина је мала, па је та разлика безначајна, али на пример у Русији која се простире на два континента Сунце тако рећи и не залази. Чим зађе на западу, практично се рађа на истоку – истиче Симоновић.
