Свако кога иоле занима историја нашег фудбала зна да је Црвена звезда своју прву титулу првака државе (1951) освојила захваљујући томе што је имала за 12 хиљадитих делова бољи гол-количник од загребачког Динама. Седам година касније се догодило и оно невероватно – два клуба су имала потпуно исти резултат кад се подели број датих голова с бројем примљених („0,8333 и тако у бесконачност” како је у главном наслову издвојио фасцинирани „Спорт”, 28. априла 1958).
Будућност из Титограда, како се тада звала Подгорица, и Сплит сакупили су по 25 бодова и делили 10. место. Титограђани су дали 30 голова, а примили 36, док су Сплићани 35 пута затресли противничку мрежу, а 42 пута је лопта завршила у њиховој.
„Идуће године у Савезној лиги биће свега 12 клубова. Због тога се не пласирају аутоматски два најбоља клуба добијена квалификацијама између првака зона, него ће се у квалификације укључити и једанаести и дванаести клуб из овог првенства па ће се тако добити два нова члана Прве савезне лиге. Квалификације ће се одржати у две групе од по три члана. У свакој групи ће бити два првака зона и један досадашњи члан Савезне лиге. Најпре ће Сплит и Будућност у две утакмице решити ко остаје догодине аутоматски у Савезној лиги, а коме још предстоје квалификације”, објаснио је „Спорт”.
„Политика” је, за сваки случај, имала информацију више: „У случају нерешеног резултата, Сплит и Будућност играће на неутралном терену и утакмица ће се, по потреби, продужити двапут по 15 минута”.
До тога, ипак, није дошло. У првој утакмици, 18. маја у Сплиту, било је 0:0, а у другој, после седам дана, у Титограду, домаћин је победио са 4:0 (дао три гола између 45. и 49. минута) и остао у првенству Југославије.
А уочи последњег кола изгледало је да тим из Црне Горе не може ни у квалификације. „Никад Будућност није доживела такав испраћај, а и излазак на терен од својих навијача. То се десило и неколико дана раније на првом тренингу после утакмице у Загребу, када су играчи били принуђени да прекину тренинг и припреме за овај сусрет наставе у Будви”, писало је у „Спорту”, 24. априла, у извештају с утакмице претпоследњег кола против Спартака (0:0), чији су играчи загрљени напустили терен, јер су сматрали да су ухватили сламку спаса.
Поред Будућности, као 12. на табели, од последњих 90 минута првенства дрхтали су и Сплит на 11. месту и Спартак на 10, сви са по 23 бода, Вележ на деветом са 24, а и Вардар на осмом са 25 бодова.
У последњем колу (27. април 1958) све утакмице су почеле у 16.30 часова. Будућност је у Београду против Звездиних младих „звездица без срца”, како је написао „Спорт” већ у седмом минуту водила са 2:0, а у другом полувремену је дала још два гола. Ова утакмица, коју је судио предратни Хајдуков фудбалер и репрезентативац Лемешић завршила се са 4:1, а Звездин гол у 78. минуту је ишао наруку Сплиту, који је у последњих пет минута дао два гола Хајдуку и победио са 2:0. Ипак, да је Спартак код куће сачувао вођство против новог првака Динама избегао би квалификације, али је пред крај примио гол (4:4).
Будућност је остала у лиги, а ни Спартак, ни Сплит нису пребродили квалификације с првацима зонских лига.