У „мору” од осамдесетак награда које Америчка академија за дискографску уметност додељује сваке године, увек се највише пажње посвећује песмама и албумима године. Међутим, поред силних „Гремија” за најбоље у готово свим музичким жанровима, додељују се и „златни грамофони” у „специфичним” категоријама, попут најбољих дечијих, комичних, позоришних плоча. Као и „Греми” за најбољи аудио албум, односно за најбоље „изговорене речи”. У тој категорији награђују се албуми са причама, поезијом или „класичне” аудио књиге, али иако се овај „Греми”, као и већина, подели пре саме свечане церемоније, овога пута, на 58. додели, одржаној у понедељак у Лос Анђелесу, на себе је пажњу скренуо бивши амерички председник Џими Картер који је поново освојио престижно признање.
Позната је чињеница да ће читалац бити спутан правим читљивим текстом на страници када гледа њен распоред. Поента коришћења Lorem Ipsum модела је мање-више из разлога
Картер, коме је ово други „златни грамофон”, награђен је за најбољу аудио књигу. Деведесетједногодишњи политичар овенчан је Гремијем за аудио верзију својих мемоара „A Full
И Хилари Клинтон добила је „Греми” у истој категорији још 1997. док је била прва дама, као и њен супруг Бил, неколико година касније за аудио мемоаре „My Life”.
Клинтонов потпредседник Ал Гор је за читање своје књиге „An Inconvenient Truth” ангажовао глумце Синтију Никсон, Блера Андервуда и Боа Бриџиса, па су „поделили” признање 2009. године.
Life: Reflections at Ninety”. Картер, који је на челу САД, као 39. по реду председник, био од 1977. до 1981. године, своје мемоаре објавио је прошле године одмах након 90. рођендана, да би потом снимио и аудио верзију књиге. У аутобиографији присећа се свог испуњеног живота, и пише, између осталог, о свом политичком успону, о Хладном рату, претњи од нуклеарног наоружања и наркотика, али и о поразу који је претрпео од Роналда Регана. Пише и о пријатељству са Нелсоном Менделом, износи своју зебњу због тренутне ситуације у свету, и забринутост због маргинализовања жена, али дотиче се и свог ангажмана као међународног посредника, за шта је 2002. добио и Нобелову награду за мир. Управо зато у књизи је оставио места и за ангажман у бившој Југославији. Картер је 20. децембра 1994. године дошао у Сарајево и на Пале, како би био постигнут споразум о ненападању између три зараћене стране. Иако су многи говорили да је „стаклени мир”, ипак је, захваљујући њему, четири месеца трајао мир између Срба, Хрвата и Муслимана у БиХ. Бивши председник у мемоарима истиче да памти Србе са Пала и из Београда по добру, и да је тај мировни споразум био један од адута у кандидатури за Нобела.
Картер је победио у оштрој конкуренцији за „Греми” награду, у којој су, поред њега, између осталих, били и музичка икона Пети Смит, телевизијска звезда Дик Кавет, и популарна глумица и комичарка Ејми Поулер.
Претходним „Гремијем” Картер, који је у децембру изјавио да се излечио од рака мозга, овенчан је 2007. у истој категорији за аудио књигу „Our Endangered Values: America`s Moral Crisis”.
