• Društvo

    ЕМИНА И ДЕЈАН СМАДУЛОВИЋ: Изборили смо се за бебу!

    Emina DEJAN trudnoccaЕмина и Дејан Смадуловић су већ 12 година заједно. Рано су се одлучили за заједнички живот и од тада почиње њихова битка за бебу.

    “Дејан и ја обожавамо децу и једино што смо желели је беба. Међутим, како је време пролазило, видели смо да нешто није у реду. Већ после годину дана заједничког живота, кренули смо са анализама и испитивањима. Након многобројних прегледа, анализа, консултација и лекова, одлучили смо се за инсеминацију“ каже Емина о заједничкој животној борби породице Смадуловић.

    Свака Нова година у последњој деценији, у породици Смадуловић дочекивана је увек са истом жељом. Беба је врхунац сваке љубави и брака. Некада она дође брзо и лако, а неке парове роде мало теже проналазе.

    Прву инсеминацију урадили су у Београду, али није уродила плодом.

    Emina Stanimirović Smadulovic trudnoća

    “Сваки неуспех у борби за потомство је велика траума за породицу, поготово мајку. Он увек ставља и љубав на искушење и испит. Управо тада је међусобна подршка и разумевање супружника предуслов да тренутни пораз, претворе у неку будућу победу и бебу“ каже Дејан.

    Видевши да време пролази лагано је почела да их хвата нервоза, па и паника.

    1. године одлучили су се за прву вантелесну оплодњу. По препоруци лекара и пријатеља који су имали сличан проблем, изабрали су клинику у Новом Саду.

    Emina i Lenka

    “Није било лако са анализама које су биле потребне. Чини ми се да је много више трајала битка са папирима него сам процес. Неке анализе важе само три месеца, па док се извуку остале, ове прве вам више не важе. У неком тренутку помислите да сте у зачараном кругу папирологије. Посебне муке имате, ако нека анализа није у реду. Онда вас очекује прво лечење, па онда све нове анализе, нови проблем и тако у круг …“ у једном даху говори Емина Станимировић – Смадуловић.

    “Буде то и физички, психички па и финансијски врло напорно. Знају то сви они који се нађу на овом нашем путу. Али све се преброди, знали смо који нам је циљ и битно је да се не одустане. Упорност је кључна ствар да се добије битка за бебу“ поручује Дејан свима онима који још увек покушавају да добију потомство.

    Dejan i Lenka 2

    Емина и Дејан слажу се да је јако битна подршка и разумевање најближих, али и на послу.

    “Уз подршку, поготово  супруга, све буде лакше. Заједно смо пролазили кроз све, заједно смо и били у Новом Саду две недеље колико је трајао процес. Али ни то нам није донело бебу. Када се све завршило, била сам јако разочарана. Колико год да будете спремни, да имате јак мотив и да знате зашто то радите, ипак боли мисао да сте опет на почетку. Требало нам је доста времена да се одлучимо за други покушај“ тврди Емина.

    Након четири године одлучили су се за други покушај вантелесне оплодње.

    Lenka

    “2016. године у марту одлучили смо се за Клинички центар у Нишу и докторку Александру Тубић. За њу смо чули само речи хвале. Moja другарица је пре тога била исто у Нишу, код исте докторке и добила је две прелепе девојцице.

    И нисмо погрешили … Две недеље траје ишчекивање, од самог процеса до сазнања шта смо урадили. Да ли ће бар овај пут срећа бити на нашој страни? Трудила сам се да не мислим на то и скретала мисли, колико год сам могла. Када је коначно дошао тај дан, ја нисам смела да одем по резултате “бета хцг“ теста, већ је Дејан ишао. Вратио се са сузама у очима и одмах сам знала…

    Dejan i LenkaНашој муци је дошао крај. “Бета“ позитивна, суза сузу стиже,  нисмо могли да верујемо да је то могуће – након толико година борбе за бебу. Докторка Тубић  нам је помогла да добијемо наш највећи поклон који ико може добити“ са сузама у очима говори Емина.

    У Нишу су морали да станују месец дана због терапије. Како кажу, докторка Тубић је била крајње приступачна и љубазна.

    “Ми пацијенткиње смо је назвале “жена змај“. За супруга и мене то ће увек и остати…“ каже Емина.

    Трудноћа је протекла без мучнине и тегобе.

    “Имала сам утисак да могу бити трудна 100 година, не би ми сметало. И тих девет месеци је брзо прошло. Често сам се шалила да сам 12 година чекала на стомак, а да је већ после девет месеци дошло време да поново будем без њега …“.

    Lenka2  Сан им се остварио 12. децембра 2016. године. Емина се породила царским резом и добила  преслатку, плаву девојчицу Ленку, која по маминим речима личи на тату.

    “Нашој срећи нема краја. Деца су једини смисао живота. Верујем да то сви родитељи кажу али није исто када бебу добијете после годину дана и када је чекате 12 година. Тата је био ван себе од среће. То је морало да се прослави и то на велико … Друштво, родбина, музика, пријатељи, па све до зоре… Дочек који су мени и Ленки приредили после петодневног боравка у породилишту, памтићу читавог живота. Најбитније је да нам се Ленка родила жива и здрава. Вољена ће бити сигурно“ поручује Емина.

    Дејан и поносна мајка истичу да им је са Ленком све и лепше и лакше. Не смета им неспавање, плач или устајање. Имају утисак као да су цео живот тако функционисали и ништа нам није тешко.

    “Нама је стигао најлепши могући животни, божићни и новогодишњи поклон који смо могли добити и Ленка је сада центар нашег света“ поручује поносна мама.

    Кажу да, ако Бог да или држава одлучи да омогући бесплатан покушај вантелесне оплодње и за друго дете,  Ленка ће добити бату или секу, можда и обоје.

    Емина и Дејан поручују свима онима који се боре са  проблемом који су они победили, да никада не одустану, да мисле позитивно. Ако не из првог, другог или трећег покушаја инсеминације или вантелесне оплодње, кад тад ће успети!

    Директор Гинеколошко – акушерске клинике у Нишу др Бојан Лукић каже за Новости дана да годишње лекари ове клинике ураде више од 300 вантелесних оплодњи. Успешност је око 30 процената, што је на европском нивоу. Број инсеминација је многоструко већи, али је нажалост, успешност ове методе неупоредиво мања на свим светским клиникама, па и у Србији.

    Љ.П.

     

     

     

     

    2 Komentari

    2 Comments

    1. sprmgrm

      14. јануара 2017. at 14:58

      Neka je ziva i zdrava 100 godina.i mi sad treba da pocnemo proces,pa valjda i nama Bog da :).
      Zivjeli i vi i mala,srecno

      • Анонимни

        18. новембра 2017. at 14:13

        I ja sam radila dva postupka vto u kc Nis,kod Dr.Tubic i nazalost nije uspelo Ali sto se tice Dr. Tubic imam samo reci hvale,to je zena koja se jednom radja puna razumevanja I u potpunosti se posvecuje pacijentkinjama.

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com