Јавно предузеће Електропривреда Србије негирало је данас наводе Фискалног савета наводећи да у том предузећу није било повећања плата и да је ЕПС 2015. годину завршио са профитом од 2,5 милијарди динара.
ЕПС је у саопштењу реагујући на наводе Фискалног савета изнете на конференцији за новинаре навео да нема разлога за стрепњу од преливања терета на буџет, јер ЕПС група позитивно послује и у стању је да самостално сервисира своје обавезе.
Фискални савет је раније данас упозорио да се реформа ЕПС-а не спроводи, да су највећи проблеми превелик број запослених и велике плате, које су, уместо да буду смањене, по свему судећи у 2015. још и повећане, као и да то предузеће има дуг од око милијарду евра.
ЕПС је у саопштењу, које преноси Танјуг, указао да зараде нису повећаване у 2015. години у складу са Законом о буџетском систему, као и да је предузеће позитивно пословао, да процењени профит износи 2,5 милијарде динара, а на основу пореза, доприноса и такси у буџет уплатило 65 милијарди динара, што чини седам одсто буџета Републике Србије.
„Зараде у „Електропривреди Србије” током 2015. године исплаћиване су у висини средстава планираних у Годишњем програму пословања за 2015. годину на који је сагласност дала Влада Републике Србије”, навео је ЕПС у саопштењу.
Како се истиче, информација о укупним дугорочним обавезама ЕПС-а од милијарду евра је податак познат јавности.
„Неопходно је да се укаже да су то укупне обавезе по кредитима и то су чине репрограмирани кредити настали пре 1990. године, пројектни зајмови и зајмови од комерцијалних банака”, навео је ЕПС.
Напомиње се да у 2016. години доспева око 300 милиона евра од тих милијарду евра, од чега ће 200 милиона бити рефинансирано под повољнијим условима у складу са уговором склопљеним са Европском банком за обнову и развој, а остатак од 100 милиона евра биће враћен у овој години.
ЕПС наводи да то предузеће поштује законе и све прописе који дефинишу и одређују пословање компаније.
Висина средстава за зараде планирана је у складу са Законом о буџетском систему и смерницама Министарства привреде за израду годишњих програма пословања.
ЕПС наводи и да Закон о јавним предузећима и Уредба о начину и контроли обрачуна и исплате зарада у јавним предузећима, Министарство привреде, Министарство финансија и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања контролишу ЕПС и прате исплате зарада сваког месеца.
Фискални савет је раније данас упозорио да се реформа Електропривреде Србије не спроводи, да су највећи проблеми ЕПС-а превелик број запослених и велике плате, које су, уместо да буду смањене, по свему судећи у 2015. још и повећане.
При том, истакао је председник Фискалног савета Павле Петровић, то предузеће има дуг од око милијарду евра, те да би било неодрживо ако се то превали на буџет. „Влада је ЕПС-у гарантовала кредите, а ако он ствара губитке, влада то мора да покрије”, објаснио је Петровић на конференцији за новинаре.
Он је навео да је од претходног повећања струје за седам одсто, тек три одсто припало ЕПС-у, али да се и то, по свему судећи, прелило на повећање плата запосленима.
