Gradovi

Ердоган: Турска је потребнија ЕУ него ЕУ Турској

Турска се нашла на дневном реду у кампањи за изборе за Европски парламент који се одржавају крајем месеца. У Немачкој, Аустрији, Холандији и Француској поједине партије покушавају да придобију гласове обећањем да неће дозволити да Анкара постане пуноправни члан „европске породице” иако је статус кандидата стекла још пре двадесет година.

У Турској одговарају: Европска унија се понаша неозбиљно, једно обећава, а у пракси друго ради.

„ЕУ не може да се неограничено шири. Мислим да Турска не може да постане члан Европске уније јер за тако нешто не постоји перспектива”, казао је кандидат конзервативне Европске народне партије Манфред Вебер на једном предизборном скупу владајућих странака у Немачкој – ЦДУ и ЦСУ, пренели су медији у Истанбулу. После тих избора њега многи виде као фаворита за новог председника Европске комисије. Али, он није усамљен: у Аустрији сматрају да би и формално требало прекинути приступне преговоре са Анкаром. У Паризу такође кажу да Турској није место у ЕУ, али истичу да са њом треба развијати партнерске односе, пошто је она значајан фактор на југоисточном крилу НАТО-а. Одлазећи састав Европског парламента је недавно усвојио необавезајућу резолуцију у којој је позивао земље чланице да ставе тачку на преговоре са Турском.

„Ми очекујемо да у Бриселу коначно кажу да ли стварно желе да приме Турску у своје чланство или не. Наше стрпљење има крај. Наш улазак би иначе донео економске, политичке и социјалне предности ЕУ и она би постала глобални играч на међународној сцени. Турска је потребнија ЕУ него што је ЕУ потребна Турској”, изјавио је председник Реџеп Тајип Ердоган поводом Дана Европе.

Анкара је поднела молбу за улазак у ЕУ 1987. године, статус кандидата је стекла крајем прошлог века, а приступне преговоре је почела 2005, истог дана када и Хрватска, али још није одмакла од почетка. Последње три године преговори су „замрзнути”, пошто у Бриселу оптужују Ердогана да се после покушаја државног удара, под изговором борбе против тероризма, немилосрдно обрачунава са политичким противницима да не поштује владавину права.

У Турској истичу да се поједине земље ЕУ понашају дволично и када је реч о борби против тероризма: на речима подржавају Анкару, а у пракси раде супротно. Оне пружају уточиште следбеницима имама Фетулаха Гулена који је оптужен да је покушао државни удар средином 2016. године у коме је страдало 250 грађана. На Западу подржавају и припаднике забрањене Радничке партије Курдистана (ПКК), која је на листи терористичких група у западној Европи и Америци.

Анкара и Брисел су 2016. године склопили споразум о заустављању мигрантског таласа на територији Турске. Брисел је обећао да ће заузврат укинути визе за турске држављане. Турска је на својој територији привремено удомила више од три милиона избеглица из Сирије, Авганистана и Пакистана, али ЕУ још није испунила своје обавезе. У појединим земљама се очигледно плаше да би у случају визне либерализације турски радници преплавили запад континента, да не би знали шта са њима да раде.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh