Svet

EU i Putin u trci ko će prvi da propadne

SPECIJALNO U DANASU: Džordž Soros o migrantskoj krizi

Putinov trenutni cilj je da podstiče dezintegraciju EU, što će mu najbolje poći za rukom preplavljivanjem Evrope sirijskim izbeglicama

Autor: Džordž Soros

Lideri Sjedinjenih Država i Evropske unije prave bolnu grešku pošto misle da je ruski predsednik Vladimir Putin mogući saveznik u borbi protiv Islamske države. Dokazi tome protivreče. Putinov trenutni cilj je da podstiče dezintegraciju EU, što će mu najbolje poći za rukom preplavljivanjem Evrope sirijskim izbeglicama.

Ruski avioni bombardovali su civilno stanovništvo na jugu Sirije primoravajući ga da beži u Jordan i Liban. Sada je 20.000 sirijskih izbeglica u kampovima u pustinji gde čekaju da uđu u Jordan. Manji broj njih čeka da ode u Liban. Obe grupe se uvećavaju.

Rusija je takođe pokrenula vazdušne napade širokih razmera protiv civila u severnoj Siriji. Usledio je kopneni napad vojske sirijskog predsednika Bašara el Asada na Alepo, grad koji je nekada imao dva miliona stanovnika. Bombe iz vazduha su prisilile 70.000 civila da izbegnu u Tursku; kopnena ofanziva će pokrenuti mnogo više ljudi.

Porodice u pokretu možda se neće zaustaviti u Turskoj. Nemačka kancelarka Angela Merkel otišla je u Ankaru 9. februara da sa turskom vladom u poslednji čas dogovori dalje zadržavanje izbeglica u Turskoj. Ponudila je da godišnje avionima 200-300 hiljada sirijskih izbeglica ide pravo u Evropu pod uslovom da ih Turska spreči da idu u Grčku.

Putin je nadareni taktičar, ali nije strateški mislilac. Nema razloga da se veruje da je intervenisao u Siriji kako bi pogoršao evropsku izbegličku krizu. Zapravo, njegova intervencija bila je velika strateška greška jer ga je uvukla u sukob sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, a taj sukob je ugrozio interese obojice.

Ali pošto je uvideo priliku da ubrza dezintegraciju EU, Putin ju je zgrabio. Svoje delovanje zamaglio je pričama o saradnji u borbi protiv zajedničkog neprijatelja – Islamske države. Sličan pristup je sledio u Ukrajini, potpisujući Sporazum iz Minska ali ga ne primenjujući.

Teško je razumeti zašto lideri SAD i EU drže Putina za reč umesto da prosuđuju na osnovu njegovog ponašanja. Jedino objašnjenje koje nalazim jeste da demokratski političari nastoje da javnosti prikažu povoljniju sliku od one koja postoji u stvarnosti. Činjenica je da Putinova Rusija i EU vode trku s vremenom: pitanje je ko će prvi propasti.

Putinovom režimu će 2017. zapretiti bankrot, pošto će dospeti veliki deo njegovih spoljnih dugova, a politička previranja mogla bi izbiti i pre toga. Putinova popularnost, koja ostaje visoka, počiva na društvenom dogovoru koji od vlade zahteva da pruža finansijsku stabilnost i polako ali sigurno podiže životni standard. Zapadne sankcije, udružene sa oštrim padom cene nafte, učiniće da režim podbaci na obe tačke.

Ruski budžetski deficit kreće se oko sedam odsto BDP-a i vlada će morati da ga smanji na tri odsto kako bi sprečila inflatornu spiralu. Ruski budžet namenjen socijalnoj sigurnosti finansijski presušuje i mora biti udružen s vladinim infrastrukturnim fondom da bi bio ponovo napunjen. Ovi i drugi trendovi imaće negativan uticaj na životni standard i javno mnjenje pre parlamentarnih izbora na jesen.

Najbolji način na koji Putinov režim može izbeći sopstvenu propast jeste da isprovocira najpre propast EU. EU u stanju raspada verovatno neće moći da održava sankcije koje je uvela Rusiji posle njenog upada u Ukrajinu. Naprotiv, Putin će moći da ostvari znatne ekonomske koristi usled podeljenosti Evrope i koristeći svoje veze sa trgovinskim interesima i antievropskim partijama koje je pažljivo kultivisao.

Kako stvari stoje, EU je spremna za dezintegraciju. Od finansijske krize 2008. i spasilačkih paketa za Grčku koji su usledili, EU je naučila kako da se probija iz jedne krize u drugu. Ali sada je suočena sa pet ili šest kriza u isto vreme, što bi se moglo ispostaviti kao previše. Kao što je Merkelova ispravno predvidela, migrantska kriza ima snagu da uništi EU.

Kada je jedna država u smrtnoj opasnosti, ili savez država, njenim liderima je bolje da se suoče sa okrutnom stvarnošću nego da je zanemaruju. Borba za opstanak EU suprotstavlja Putinovoj Rusiji. ISIS je pretnja za obe strane, ali je ne treba precenjivati. Koliko god bili zastrašujući, napadi džihadističkih terorista ne mogu se uporediti sa pretnjom koja dolazi iz Rusije.

ISIS (a pre nje Al Kaida) otkrili su Ahilovu petu zapadne civilizacije – strah od smrti – i naučili su kako da je eksploatišu. Pothranjujući latentnu islamofobiju na Zapadu i navodeći javnost i vlade da muslimane tretiraju s podozrenjem, oni se nadaju da će ubediti mlade muslimane da terorizam nema alternativu. Kada se ova strategija razume, postoji jednostavan protivotrov: odbijanje da se ponašaš na način koji žele tvoji neprijatelji.

Biće teško suprotstaviti se pretnji koja dolazi iz Putinove Rusije. A nepriznavanje pretnje će taj posao učiniti još težim.

Autor je predsednik Soros fond menadžmenta i Fondacija za otvoreno društvo

Copyright: Project Syndicate, 2016.

www.project-syndicate.org

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh