Jasnu poruku koju je EU poslala Zapadnom Balkanu sa samita u Solunu pre 15 godina da želi zemlje regiona u članstvu iskoristila je jedino Hrvatska dok su ostali i dalje u različitim fazama na putu ka EU i sada, kada se region ponovo našao visoko na agendi EU, ne treba da propuste priliku, piše danas Euraktiv Srbija (EurActiv.rs).
Novu perspektivu i energiju u odnose Unije i regiona treba da unese samit EU-Zapadni Balkan koji će se u četvrtak održati u Sofiji.
Tema samita biće povezivanje (connectivity) sa ciljem da se unaprede veze EU sa Zapadnim Balkanom, kao i veze unutar regiona, pre svega u infrastrukturi, digitalnoj sferi, medju ljudima.
Samit u Sofiji, prema zvaničnoj najavi EU, treba da potvrdi posvećenost EU partnerima sa Zapadnog Balkana i da region pripada evropskoj porodici, kao i potrebu mnogo bliže saradnje u suočavanju sa zajedničkim izazovima, poput bezbednosti, migracija, geopolitičkog razvoja i dobrosusedskih odnosa.
Članstvu u EU 15 godina posle Soluna najbliže su Srbija i Crna Gora koje su u novoj strategiji proširenja EU iz februara navedene kao predvodnici sa Zapadnog Balkana i zemlje koje bi 2025. mogle da se nadju u Uniji.
Srbija je 2012. postala kandidat za članstvo i do sada je otvorila 12 pregovaračkih poglavlja i dva privremeno zatvorila dok je Crna Gora, kandidat od 2010, otvorila 30 poglavlja i privremeno zatvorila tri.
Makedonija je kandidat za članstvo u EU još od 2005. a Albanija od 2014. i Evropska komisija je u prošlomesečnim izveštajima o napretku preporučila otvaranje pregovora sa te dve zemlje.
Najdalje od članstva u EU su Bosna i Hercegovina i Kosovo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa BiH stupio je na snagu 2015. a sa Kosovom 2016.
Hrvatska je posle šest godina pregovora 2013. postala članica EU.
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Suzana Grubješić rekla je za Euraktiv Srbija da, iako je samit u Solunu ponudio kredibilnu perspektivu proširenja Zapadnom Balkanu, „nijedna zemlja iz regiona nije postala članica EU, naprotiv, za prijem novih članica su se stalno dodavali uslovi i podizala lestvica“.
Prema njenim rečima, samit u Sofiji EU-Zapadni Balkan trebalo je da bude Solun II, međutim, kada se pogleda agenda, na njoj nema proširenja.
„Umesto proširenja pominje se ‘konektiviti’, nova reč u rečniku evropskih integracija, navikli smo se na uvodjenje novih termina koji zaslepljuju suštinu a suština je da očigledno EU još nije spremna da opet da kredibilno obećanje Zapadnom Balkanu da će u dogledno vreme postati članice“, istakla je Grubješić.
Grubješić je rekla i da izostanak zaista kredibilne perspektive članstva smanjuje „apetit“ za reforme i za transformaciju ocenjujući da proces SSP nije ispunio osnovni cilj transformaciju kandidata u moderna evropska društva.
„Proces je trebalo da ide mnogo brže i tu ne može sva krivica da bude na nama, na ostalim zemljama regiona, jer se ni EU nije držala svih svojih obećanja, naročito kad je došlo do svetske ekonomske krize, pa migrantske krize, pa je proširenje godinama bilo sklonjeno sa dnevnog reda“, kazala je generalna sekretarka EPuS.
Istovremeno programska direktorka Centra za evropske politike (CEP) Milena Lazarević podseća da je Srbija početkom 2000-tih krenula u proces pridruživanja EU sa vrlo niske pozicije, sa urušenom privredom i administracijom i veoma lošim imidžom u inostranstvu.
„Petnaest godina kasnije, ne bi bilo fer reći da nije napravljen veliki napredak u izgradnji moderne države, ali objektivna je ocena da je taj napredak mogao da bude i brži i veći, naročito u pogledu dovršavanja tranzicionih procesa i izgradnje institucija“, ocenila je Lazarević za Euraktiv.
Lazarević je ukazala da je, pre svega, neophodno jačanje demokratskih institucija i vladavine prava, čiji je sastavni deo i reforma javne uprave, sve u cilju unapređenja kvaliteta života gradjana Srbije, uspešnog vodjenja pregovora za članstvo i reformi koje taj proces podrazumeva.
Ona je takodje upozorila na činjenicu da Srbija danas ima „lošije ocene kapaciteta za vodjenje procesa pristupanja EU nego u prethodnim godinama“ koja pokazuje da je hitno potrebno uložiti u ljudske resurse koji će proces izneti do kraja.
Cilj je, prema rečima programske direktorke CEP, da Srbija postane ugledna i uspešna članica EU koja će u punoj meri koristiti prednosti članstva od učešća u kreiranju evropskih politika do realizacije višemilionskih projekata iz evropskih strukturnih fondova.
„Od samita u Sofiji očekujem da postane početak serije redovnih samita posvećenih Zapadnom Balkanu, koji će i praktično pokazati da je Evropa ozbiljna i iskrena kada kaže da je mesto regiona u Uniji“, kazala je Lazarević.
