BEOGRAD – Ključni problem Evrope danas je nedostatak vizije i pitanje njenog opstanka je legitimno, ocenili su danas gosti na snimanju specijalne emisije “Okruženje”, uz zajedničko uverenje da će Evropa obnoviti i osnažiti viziju ujedinjenog kontinenta i da će EU opstati.
Bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić kaže da danas postoji mnogo evroskeptika koji misle da EU nema budućnost, ali da je on na drugo strani, ističući da je EU milenijumski projekat koji mora živeti jer isključuje rat, a omogućava razvoj Evrope.
Govoreći o budućnosti Unije, bivši evroparlamentarac Hanes Svoboda istakao je da bi pre dve godine rekao da su priče o njenom raspadu budalaštine, ali da sada ima sumnje da bi raspad mogao i da se desi, te da svi akteri treba da se bore da do toga ne dođe.
“Raspalo se Austrijsko carstvo, S S SR, Jugoslavija, pa i EU može da se raspadne, ali mi kao akteri moramo da naglasimo da je EU drugačija, okrenuta građanima, a ne samo strukura za poltičare. Hajde da se borimo da se to ne desi”, rekao je Svoboda.
Prema rečima doskorašnjeg crnogorskog premijera Mila Đukanovića, ključni problem Evrope danas je nedostatak vizije.
“Legitimno je pitati da li ce se EU raspasti, ali verujem da neće i da će se obnoviti vizija ujedinjene Evope i verujem da će EU opstati”, rekao je Đukanović.
Izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan Hedvig Morvai smatra da će EU biti drugačija nego danas.
Svoboda je ukazao da Evropi nedostaju političari sa kreativnošću koji mogu da zamisle nešto drugačije.
“Uvek razmišljamo u starim terminima, što građani Evropu vide kao nešto što previše reguliše, ljudi se osećaju kao da Brisel odlučuje o svemu i onda dođe reakcija na to. Globalno gledano bilo bi loše odustati od EU”, smatra Svoboda.
Sa njim je saglasan i Mesić, koji navodi da danas nema lidera sa vizijom poput Šumana ili De Gola, a komentrišući Angelu Mekrel, rekao je da ona nije žena sa vizijom, već je “otpravnik poslova”, koji je shvatio poziciju Nemačke u odnosu na EU i svet i zato dobro vodi Uniju.
Đukanović je ukazao da je oslabila “arhitektura” evropske politike, i da se te pukotine mogu popraviti, ali da se Evropa pokolebala, kad je reč o ispravnosti ideje o punom proširenju.
“Slabosti u ‘arhitekturi’ je moguće otkloniti, vizija se mora učvrstiti. Često ćete čuti da je u nekoj zemlji vreme izbora i nije vreme za priču o proširenju, što govori o slabosti. Moramo da osnažimo bez ostatka viziju da će Evropa biti snažnija ako je ujedinjenija”, rekao je Đukanović.
Govoreći o proširenju EU, Đukanović je rekao da nije strašno niti posebno upozoravajuće što je posle ulaska Hrvatske u EU bilo jasno da će proći više od pet godina dok prva sledeća zemlja bude spremna za čalnstvo, već je ukazao da to vreme treba iskorisiti za reforme i uspostavljanje standard.
“Važno je osnažiti viziju i predstaviti neminovnost nastavka procesa ujedinjenja EU, jer da bi Evropa bila konkurentna mora biti stabilna i ujedinjena”, podvukao je bivši crnogorski premijer.
Kad je reč o jačanju populističkih stranaka, Đukanović je istakao da, kada dođu godine krize uz povećanje nezaposlenosti, jačaju populističke stranke i desnica.
“Snaženje radikalnih ideja je posledica zamagljenosti perspektive. Taj talas će ući u smiraj kada se pokaže da EU može da radi u interesu građana, evropksog privrednog rasta”, mišljenja je Đukanović.
Morvai je istakla da je ovo vreme velike nesigurnosti, te da EU izvozi krizu u naš region, poput migrantske krize.
“U region se evropska perspektiva deformisla i nije više jasno da li je to svetla budućnost kako smo nekada shvatali”, rekla je ona.
Mescih smatra da će svaka nova zemlja, koja se bude uključivala u EU, biti pod više mikroskopa, jer se Unija nije oporavila od šoka s novim dolazcima.
“Neke od njih su, poput Hrvatske, mislile da će ići med i mledko, a stare su mislile da su nove toliko pripremljene da mogu prihvatiti sve standard. Zemlje moraju doći pripremljene jer onda mogu biti ravnopravne članice”, rekao je Mesić.
Danas je u Beogradu, u Mikser hausu, snimljena specijalna emisije “Okruženja” – “Novi evropski projetak”, povodom obeležavanja pete godišnjice tog projekta.
Foto Tanjug/ T. Valič
