Za Evropsku uniju pomirenje na Zapadnom Balkanu znači suočavanje s nasledjem prošlosti u kontekstu jačanja vladavine prava, ljudskih prava i jednakog tretmana za sve.
Ovo je danas u Sarajevu izjavio Dejvid Hjudson iz Generalnog direktorata za politiku susedstva i proširenja Evropske komisije na kraju 11. foruma za tranzicijsku pravdu u post-jugoslovenskim zemljama.
Hjudson je ocenio da je napredak u pomirenju vidljiv medju običnim ljudima, što dokazuje i to da je Forum okupio ljude iz svih zemalja regiona u kojima su bili konflikti i to i počinioce i preživele i demobilisane borce, koji zajedno sede i raspravljaju o zajedničkim intersima, „kako bi svako od njih došao do svog ličnog smirenja“.
On je još kazao da je forum održan u važno vreme, jer će naredne sedmice biti objavljena Strategija EU za Zapadni Balkan, čiji će sastavni deo biti i pomirenje, a predstoje i druge aktivnosti na unapredjenju procesa pomirenja kako bi se popravio položaj žrtava.
Koordinatorka Regionalne komisije za utvrdjivanje istine o ratnim zločinima (REKOM) Nataša Kandić navela je postoji spremnosti dela regionalnih političkih vodja da prepoznaju važnost pitanja imenovanja žrtava, ali i da ih EU mora ohrabriti da nastave da rade na tome.
Navodeći da su i Hrvatska i Slovenija, koje su danas članice EU, bile deo Jugoslavije, ona je istakla da se „ne možemo pretvarati da neke od žrtava više ne pripadaju post-jugoslovenskim zemljama i da su to sada žrtve iz EU“.
„Odnos prema žrtvama i zajedničkoj prošlosti mora imati puno dostojanstva“, navela je Kandić.
Hrvatski politički analitičar i aktivist za ljudska prava Žarko Puhovski ocenio je da se u procesu pomirenja ne dešavaju bitni pomaci napred i da ima dosta elemenata koji vuku nazad.
„To nije vezano samo za politička rukovodstva, iako je njihova odgovornost velika, već što medju značajnim delom politički aktivnih gradjana vlada atmosfera nastojanja zaboravljanja prošlosti i zločina ili njihovog pripisivanja samo drugoj strani“, kazao je Puhovski.
Dodao je da hrvatski politički vrh ne želi saradnju na tim pitanjima, smatrajući da je to neka vrsta obnove Jugoslavije ili deljenja krivice.
Puhovski je još naglasio da u Hrvatskoj raste udeo političko aktivnih desničarsko-nacionalističke orijentacije, što se podudara s tendencijama u EU.
U radu Foruma učestvovalo je 70 delegata Koalicije za REKOM i stotinu učesnika iz civilnog društva, akademske zajednice, istraživača tranzicijske pravde, domaćih državnih i medjunarodnih organizacija, kao i institucija koje se bave upostavljanjem vladavine prava, narušene teškim kršenjem ljudskih prava u ratovima 1990-ih godina.
