Gradovi

Evropa će morati sama

BERLIN – Odnos Baraka Obame prema Evropi uvek je bio višeslojan, ponekada i protivrečan, ali sada kada mu se mandat bliži kraju, i uskoro ga nasleđuje Donald Tramp, u Briselu i Berlinu provejava osećanje da će Obama itekako nedostajati Evropi.

Sve je počelo u leto 2008. godine kao velika proslava pred Stubom pobede u Berlinu. Nemci i Evropljani slavili su čoveka koji je sloganom „Jes vi ken“ osvojio njihova srca.

Iako se tada nije znalo šta Barak Obama može, on je širio optimizam i bio osvežavajući kontrast tadašnjem predsedniku Džordžu V. Bušu koji je svojom intervencionističkom politikom u Iraku podelio Evropu. Tada se nada polagala u nekoga ko bi mogao da je ujedini, piše Dojče vele.

U proleće 2009. godine, neposredno nakon što je stupio na predsedničku dužnost, Obama je u Pragu obećao da će se angažovati za svet bez atomskog oružja, a Evropljani su, uz male izuzetke, bili oduševljeni.

U Kairu je obećao je da će izgraditi novi odnos sa arapskim svetom, a iste godine je taj čovek, koji je ubrzao američko povlačenje iz Avganistana i Iraka, dobio i Nobelovu nagradu za mir.

U jednom od brojnih oproštajnih intervjua, Barak Obama se našalio rekavši: „Ja uopšte ne znam zašto sam dobio tu nagradu.“ Bile su to pohvale koje su se u očima mnogih Evropljana pokazale kao preuranjene.

Evropa se, za razliku od SAD, mnogo sporije oporavlja od globalne finansijske krize koja je nastala bankrotom jedne američke banke. Kriza evra i dužnička kriza uzdrmale su Evropsku uniju do temelja.

Nakon toga usledile su kriza u Ukrajini i izbeglička kriza. Evropska unija je iz Obamine perspektive sve više postajala bezvoljna i nesposobna.

U intervjuu za list „Atlantik“ Obama je u aprilu 2016. godine rekao da se evropski saveznici „kite tuđim perjem“ i da koriste američke rezultate i vođstvo, ali da sami nisu spremni da budu solidarni ili povećaju vojne izdatke.

Obama je istog meseca na sajmu u Hanoveru pozvao Evropljane da ne posustaju i da se bore protiv krize.

Evropljani su ipak pomalo sumnjali u to koliko Barak Obama zaista misli ozbiljno kad govori o saradnji s Evropom. On je Aziju želeo da postavi kao težište svoje spoljne politike. Međutim, to je samo delimično funkcionisalo. Obama danas kaže da se u intervenciji u Libiji previše oslanjao na Francusku i Veliku Britaniju.

Kada je reč o saveznicima s Bliskog istoka, kao što je Saudijska Arabija, Obama je razočaran.

Elmar Brok, iskusni stručnjak Evropskog parlamenta za spoljnu politiku, nakon prve četiri godine Obamine uzdržane spoljne politike izjavio je da EU i SAD nisu bili u mogućnosti da postave strateške naglaske koji bi vodili do toga da Evropljani i Amerikanci tešnje sarađuju u svetu punom promena.

Najlošiji odnosi su, u najmanju ruku s nemačke tačke gledišta, bili za vreme afere prisluškivanja koje je sprovodila američka tajna služba NSA. Nisu prisluškivani samo obični građani, već i telefon Angele Merkel. Nezgodna činjenica. Pri tom se u Beloj kući tvrdi da „Obama ceni nemačku kancelarku kao pravu evropsku liderku“.

Ukrajinska kriza, koju je izazvala Rusija, ponovo je ojačala transatlantsku zajednicu. Bez obzira na to što SAD i EU nisu uvek imali ista gledišta, kada je reč o odnosu prema Moskvi, Obama nikada nije sumnjao u vernog, transatlantskog saveznika.

Na nekoliko samita NATO obećao je istočnim članicama da će im, u slučaju ruske agresije, pružiti pomoć.

SAD su za vreme Obaminog predsedničkog mandata povećale svoje izdatke za obranu Evrope.

SAD i EU su, nakon desetogodišnjih razgovora sa Iranom, postigli dogovor o zaustavljanju atomskog programa te zemlje. Međutim, propao je pokušaj postizanja Sporazuma o slobodnoj trgovini (TTIP). Isto tako, nije sklopljen ni Sporazum o slobodnoj trgovini sa Azijom (TPP). Američki Senat ga još uvek nije ratifikovao.

Predsednik poslaničkog kluba Liberala u Evropskom parlamentu Gi Ferhofštat veruje da će Obama nedostajati Evropljanima. Nakon izbora Donalda Trampa, SAD će se baviti same sobom, tako da je TTIP mrtav, kaže on.

Ferhofštat smatra da dolaskom Trampa ne samo da je okončana Obamina era, nego i da Evropa sada više ne može da se oslanja na SAD. Moraće konačno sama da rešava probleme, zaključuje se u tekstu.

Kay Nietfeld/Pool Photo via AP

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh