BRISEL/BEČ – Hoće li Evropa ujednačiti kriterijume i stav o migrantima, ima li šanse zajednička politika ili će se sporenja, prebacivanje odgovornosti, ali i ljudi, odnosno migranata nastaviti po principu „propuštanja“, pitanje je koje se nameće nakon što su juče u tri saopštenja poslate donekle različite poruke na tu temu.
Najpre je UNHCR izrazio zabrinutost zbog nedavnih restriktivnih mera koje su uvele zemlje poput Austrije, Slovenije i Makedonije prema izbeglicama i pozvao Evropu da usvoji koordinisani pristup, kako bi podelila odgovornost u izbeglickoj krizi.
„Sa svakom novom nedeljom, čini se da neka druga evropska zemlja više nastoji da odbije izbeglice i migrante nego što odgovorno radi na prihvatu priliva i na zajednickim rešenjima“, navodi se u saopštenju UNHCR-a, a preneo je Rojters.
Zatim su Evropska komisija i holandsko predsedavanje EU, u saopštenju koje su potpisali Kalas Dejkhof, holandski ministar za migracije i Dimitris Avramopulos, komesar EU za migracije, zatražili od zemalja članica da odlučno sprovode zajednički evropski pristup izbegličkoj krizi.
„Razumemo pritisak sa kojim se suočavaju razne zemlje kojih se ovo tiče. Mi smo zabrinuti zbog razvoja događaja duž balkanske rute i zbog humanitarne krize koja bi mogla da se razvije u određenim zemljama, a posebno u Grčkoj“, navedeno je u saopštenju, koje je prenekla grčka agencija ANA.
U saopštenju dvojica potpisnika podsećaju da sve zemlje koje su uključene u ovo imaju odgovornost i obavezu da poštuju evropska pravila i da stave tačku na pristup „propuštanja“, jer, dodaju, „kada to čine, vlade bi trebalo da uzmu u obzir efekte koje to ima na susedne zemlje“.
Oni su takođe zatražili od svih zemalja i činilaca duž rute da „pripreme planove za nepredviđene situacije kako bi bili u stanju da odgovore na humanitarne potrebe, uključujući kapacitete za prijem izbeglica“.
Konačno, u saopštenju, kasno sinoć, EU i UN su kritikovale nove restrikcije uvedene izbeglicama koje putuju duž glavne migrantske rute preko Balkana, gde su, kako navode, stotine Avganistanaca blokirane i ne mogu da pređu u Makedoniju.
„Mi smo zabrinuti zbog ovakvog pristupa i postavićemo pitanje kod zemalja na koje se to odnosi“, navodi se u saopštenju EU, prenosi AP.
EU navodi da nova pravila blokiraju ulazak ljudima koji žele da se ujedine sa porodicama, izbegnu vojnu regrutaciju ili pobegnu od „ličnih sporova“ i apeluje evropske države da objave jasne detalje kriterijuma za prihvat izbeglica.
I Lekari bez granica kritikovali su takođe restrikvtivne mere i upozorili evropske vlade na migrantskoj ruti, koje, kako se navodi, nastavljaju da izmišljalju nove i arbritrarne kriterijume sa jednim ciljem da smanje priliv ljudi po bilo koju cenu, makar i potpuno zanemarujući njihove humanitarne potrebe.
Sve ove organizacije izražavaju razumevanje za pritiske kojima su izložene pojedine zemlje na balkanskoj ruti, ali istovremeno izražavaju i zabrinutost zbog zbog humanitarne krize koja bi mogla da se razvije u određenim zemljama, a posebno u Grčkoj.
Stoga je za danas u Beču, a na inicijativu Austrije, i zakazana konferencija konferencija 18 ministara spoljnih i unutrašnjih poslova Zapadnog Balkana posvećena migrantskoj krizi na balkanskoj ruti, ali je ta inicijativa izazvala pre svega nezadovoljstvo Atine, jer nije pozvana na sastanak, ali i oštre kritike EU s obrazloženjem da „neke države-članice deluju izvan dogovorenih okvira“.
„Zabrinuti smo da pojedine države članice deluju izvan dogovorenih okvira“, rekla je juče u Briselu portparol Evropske komisije Nataša Berto.
Grčka je odmah juče zapretila upozorenjem zemljama učesnicama bečke konferencije da Atina može staviti veto na odluke Evropske unije koje se na njih odnose, a šef je austrijske diplomatije osudio takvu pretnju.
„Sa pojedinim državama ćemo se naći u telima EU, kada se bude razgovaralo o raspodeli subvencija za poljoprivredu ili kada treba da podržimo njihovo pristupanje Uniji“, rekao je grčki ministar spoljnih poslova Muzalas, a Kurc, koji važi za jednog od inicijatora oštrije politike Beča prema izbeglicama, poručio je da u izbegličkoj krizi treba da bude učinjeno sve što je moguće kako bi se smanjio talas izbeglica, uz nadu da će uslediti uskoro evropsko rešenje.
Kritikama Beča zbog današnje konferencije iznenađena je i austrijska ministarka unutrašnjih poslova Johana Mikl-Lajtner, koje je juče „prekorila“ Nemačku zbog „potpuno različitih“ signala u vezi izbegličke politike.
Ona je, u izjavi APA, odbacila kritiku svog nemačkog kolege Tomasa de Mizijera upućene na račun Beča.
Mikl-Lajtner je poručila Berlinu da ne može Grcima obećavati dalju politiku otvorenih granica, a istovremeno od Austrije tražiti da zaustavi sve migrante koji žele u Nemačku.
„Mora jasno biti rečeno da propuštanje počinje u Grčkoj“, naglasila je ona.
I austrijski kancelar Verner Fajman iznenađen je oštrinom kojom je Evrospka komisija kritikovala mere Austrije u zaustavljanju talasa izbeglica, to jest dnevne kvote za prihtav molbi za azil, a ministar inostranih poslova Mađarske Peter Sijarto istovremeno poručuje da kroz mađarsku teritoriju ove godine neće prolaziti migranti ka Austriji ili Nemačkoj.
Konferencija u Beču, inace, održava se na inicijativu ministarke unutrašnjih poslova Johane Mikl-Lajtner i šefa austrijske diplomatije Sebastijana Kurca, a Srbiju predstavlja ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, a očekuje se i šef diplomatije Ivica Dačić.
Na konferenciji pod nazivom „Zajedničko upravljanje migracijom“ učestvovaće i ministri unutrašnjih i spoljnih poslova Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Kosova, Makedonije i Slovenije, najavljeno je u saopštenju.
Cilj skupa je usaglašavanje u vezi aktuelnih migracionih izazova u već dokazanom formatu Austrije i partnera sa Balkana.
Na skup su pozvane i zemlje koje čine Salcburški forum, a koje su pogođene situacijom na zapadnom Balkanu, kao što su Bugarska, Hrvatska i Slovenija, dodaje se u saopštenju.
AP Photo/Petros Giannakouris
