Komentarisanje istraga koje su u toku, kao i optužnica ili sudskih procesa „i dalje može predstavljati vrstu neprikladnog političkog uticaja na sudstvo i tužilaštvo“ ocenjuje se u poslednjoj verziji izveštaja o stanju u pravosudju u Srbiji, koji je Evropska komisija predala članicama EU. U izveštaju, u koji je agencija Beta imala uvid, navodi se da Srbija nije dostavila informacije o tome da li se poštuju Kodeks ponašanja Vlade Srbije u vezi sa zabranom komentarisanja sudskih odluka, niti na koji način se poštuje Kodeks poslanika iz 2017. u toj oblasti.
U delu koji se tiče ustavnih izmena iz oblasti pravosudja, u izveštaju se navodi da je Ministarstvo pravde Srbije u septembru 2018. objavilo izmenjen tekst ustavnih amandmana kako bi u obzir uzelo sve preporuke Venecijanske komisije iz juna 2018. godine.
Posle konsultacija održanih u septembru, Ministarstvo je 12. oktobra objavilo novu verziju amandmana na svom sajtu, a Sekretarijat Venecijanske komisije izdao memorandum koji zaključuje da su u tekstu poštovane preporuke Venecijanske komisije. Na plenarnoj senici Venecijanska komisije ja primila k znanju taj Memorandum.
Prebacivanje izvornih nadležnosti iz Ministarstva pravde sudstvu i dalje kasni, uključujući tu budžet sudova i predviđen je za početak 2019. godine, dok je ranije bio predviđen za početak 2018. U vezi s transferom nadležnosti Ministarstva na Državno veće tužilaca, još se odlaže izmena zakonskih odredbi o tužilaštvu.
U izveštaju se navodi i da se još ne radi na tome da se analizira i promeni zakonski okvir disciplinske odgovornosti sudija i tužilaca.
O efikasnosti sudstva se navodi da je Srbija u stanju da prikupi neke podatke o radu sudova, ali da je neophodno da se dalje unapredi statistika kako bi bila u skladu s evropskim standardima.
U izveštaju je navedeno da su Visoki savet sudstva i Veće državnih tužilaca preko Poverenika za samostalnost tužilaca nastavili da prate zaštitu autonomije, i prmedbe i žalbe sudstva i tužilaštva na te pritiske.
U prvoj polovini 2018. Visoki savet sudstva je javno reagovao povodom izjava o procesima koji su bili u toku. U istom periodu je Poverenik za samostalnost tužilaca istraživao pritužbe zamenika tužilaca na političke uticaje.
Evropska komisija obratila je pažnju i na rad Pravosudne akademije, podvlačeći da bi Zakon o Pravosudnoj akademiji trebalo da bude usklađen sa Ustavom „na takav način da forme usavršavanja zavise od radnog iskustva i posla koji u okviru profesija obavlja onaj ko pohađa Akademiju“.
Takodje je podvučeno da bi „uloga Akademije trebalo da bude predviđena Ustavom, kako bi se izbegli mogući nepoželjni uticaji na nju“.
Mediji su ranije objavili da je Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije ocenila da nedostaju opipljivi rezultati u ključnim oblastima, poput reforme u pravosudju, borbe protiv korupcije, procesuiranja ratnih zločina i slobode medija.
